Фовизам — разлика између измена

60 бајтова додато ,  пре 7 година
м
нема резимеа измене
м
м
'''Фовизам''' је уметничка група основана [[1905]]. у [[Париз|Паризу]]. Фовизам је била прва уметничка револуција у [[20. век]]у. Име се односило на малу групу истомишљеника сликара [[Анри Матис|Анрија Матиса]], [[Морис Вламник|Мориса Вламника]] и [[Андре Дерен]]а који су у [[1905.]] године излагали у Париском јесењем салону. Један новински критичар користи израз „''-{Les Fauves}-“'' (у преводу „дивље звери“) за ове уметнике (као иронично подругивање), који тада постаје име целе групе.
 
[[Датотека:Derain CharingCrossBridge.png|десно|мини|250п|"Charing''Черинг Crossкрос Bridge" убриџ'', [[Лондон]]у [[1906.]] године дело [[Андре Дерен]]а]]
 
Главно обележје фовистичке уметности је жестина [[боја]] и деформација фигура. На сликама уметника ове групе је очигледна и интенционална одсутност закона линеарне [[перспектива|перспективе]]. То је узроковало велики скандал због којег су и добили име „дивље звери“ ({{јез-фр|fauves}}). Фовизам није била повезана уметничка група. Ти уметници су само једаномједном излагали заједно. Њихова уметност ће касније имати утицај на [[Немачка|немачки]] [[експресионизам]].
 
== Фовистичка уметност ==
Фовисти нису имали неку посебну залеђину у виду теорије, стога фовизам настаје и развија се као негација и реакција на [[импресионизам]] и [[Натурализам (уметност)|натурализам]]. Уметност [[Пол Гоген|Пола Гогена]], [[Жорж Сера|Жоржа Сераа]] и [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]], такође игра значајну улогу. Од ван Гога преузимају снагу колорита, а од Гогена плошност композиције. Од Сераа преузимају рационалност аранжмана композиције, а од [[Едвард Мунк|Едварда Мунка]] снагу изражајности, експресије. Као резултат дојамутисак је упечатљив колорит, преко употребе жарких и чистих боја директно из тубе, поједностављење композиције и одрицање моделације форми, као и наглашавање личног спонтаног израза.
 
Док је публика релативно мало знала о [[Пол Сезан|Сезану]] и [[Винсент ван Гог|Ван Гогу]] као револуционарима, није могла игнорисати присуство ове групе младих сликара, који су у [[Париз]]у изазвали сензацију својим групним изложбама, памфлетима и другим облицима самопромоције. Заправо, фовисти су настојали да делују према имену које су добили. Међутим, у периоду од само седам година они су изгубили своју првобитну снагу и сматрани су прилично смиреним у односу на нове покрете који су у међувремену настајали. Фовизам је углавном емоционални покрет који тежи да стигне до емоционалне „суштине“ предмета на рачун спољашњег изгледа. Карактеристике њиховог израза су декоративност, живост, али и жестина боје, спонтаност и [[интуиција]].
 
[[Боја]], бљештавило и сугестивна рафинираност, коју срећемо у делима [[Анри Матис|Анрија Матиса]] званичног вође групе, су под утицајем [[Иран|персијске]] и блиско-источне уметности. Група као целина, била је под сличним утицајима и често је трагала за узорима у музејима, гдјегде су били изложени експонати групног уметничког изражавања, старијих, али и географски прилично удаљених цивилизација. Инспирисали су се [[византијска уметност|византијском уметношћу]], [[Коптска уметност|уметношћу коптских хришћана]], архајским [[Грчка|грчким]] уметницима, као и уметношћу [[Африка|афричких]] племена, племена [[Океанија|Океаније]] и [[Сједињене Америчке Државе|америчких]] [[Индијанци|Индијанаца]]. Извор Матисове инспирације биле су афричке маске и скулптуре, тепа лица његових фигура одликује безличност и укоченост маски. Иза тог ефекта безличности извире нека мистерија или претња, заснована на енигматичним квалитетима страног израза.
 
Упркос јаким, вибрантним бојама које обично користе експресионисти, сликари [[Анри Матис|Матис]], [[Морис Утрило|Утрило]], [[Андре Дерен|Дерен]] и [[Амедео Модиљани]], често граде пријатне декоративне структуре којима настављају дугу традицију „класичне“ уздржаности француског и италијанског сликарства. С друге стране, [[Жорж Руо]] је изузетак у француском експресионизму, јер је његово дело много драматичније, попут [[Немачка|немачко]]г [[експресионизам|експресионизма]]. Његово сликарство жестоко изражава реакције на [[хипокризија|хипокризију]] материјализма његовог доба, кроз омиљено коришћење дебелих наслага црвеног и црног. Његове слике [[Христ]]а су симболи нехуманости човека према човеку, а портрети судија откривају злочин и корупцију који досежу чак и тамо где се претпоставља да треба да влада правда. Руолово мишљење о француским лидерима, тога доба кроз његово сликарство није нимало ласкаво. Слично као [[Гоја]] у [[Шпанија|Шпанији]] [[инквизиција|инквизиције]], корупције и изобличености у редовима монархије, Руол не оставља простор за компромис са тадашњим француским друштвом.
 
== Познати уметници који су припадали фовизму ==
* [[Жан Пи]]
* [[Луи Валта]]
* [[Kes van Dongen|Кес ван Донген]]
* [[Морис Вламенк]]
* [[Отон Фријез]]