Папа Мартин V — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 34:
Бенедикт XIII је умро 1423,а онда је Бернард Гарниер постао антипапа Бенедикт XIV, а Бенедикта је 1429. године наследио Жан Кариер, који је исто узео име Бенедикт XIV, који је умро 1437. године.
[[Датотека:Palma Antipapa Clemens VIII.JPG|мини|лево|Надгробна слика папе Климента VIII]]
[[Датотека:Martin V.jpg|мини|десно|Папа Мартин V]]
=== Антипапа Климент VIII ===
У пролеће 1430 Мартин је послао своје легате у Кастиљу да би утицали на склапање мира између Кастиље и Арагона. После успешног задатка, који су извршили легати у Арагону се против Алфонса подигла побуна, којој су се придружила и краљева браћа. Алфонсова војска није могла да се бори јер је била превише исцрпљена. Побуни се придружује и кардинал од Фоиша. Он је чак Гила Санчеза Муњоза, надбискупа Мајорке, именовао за антипапу Климента VIII, који уопште није био активан.
Ред 41:
Мартин је позвао проповедника и фрањевца Јована Капистрана пошто је проповедао култ пресветог имена исусовог и још био оптужен за јерес. Капистран је тако речито бранио своје пријатеље да је и сам папа прихватио култ пресветог имена Исусовог.
 
[[Датотека:Pаpа Martin V.jpg|мини|лево|Папа Мартин V]]
== Односи са Напуљском краљевином и смрт ==
Још по доласку на власт погоршао се Мартинов однос са Јованом, краљицом Напуља. Мартин је чак и склопо савез против ње. У том савезу је била Ђенова и анжујски војвода Луј III, који је био Јованин рођак и који је имао право на напуљски престо. Те године је Луј извршио инвазију на Кампанију. Алфонсо је по Јованином позиву дошао у јулу 1421. године и освојио Напуљ и тако постао Јованин престолонаследник. Луј је после тога изгубио подршку Мартинову, а истовремено су се погоршали Јованини односи са Алфонсом, који се окренуо против ње и у мају 1423. године освојио њену палату. Јована је некако успела да побегне и да се састане са Лујем, да раскине свој уговор са Алфонсом и да Луја прогласи за свог наследника. Алфонсо се повукао у априлу 1424. године, а Јована је повратила све своје области осим замака Кастилије де Ороа и Новог дворца.