Орнамент — разлика између измена

Досада је познато преко петхиљада орнамената, који се могу према разним гледиштима делити из погледа на [[мотив]]е, структуре основних облика ([[квадрат]], [[правоугаоник]], [[троугао]]), из начина следа ритма ([[симетрија]] или [[асиметрија]]), технике извођења, [[материјал]]а и сл. Орнаменат спроводи архитектонско и уметничко стварање дела у којима заузима споредно или доминантно значење ([[Исламска уметност|исламска архитектура]] и уметност). Варијабилност орнамента је посебно висока у арапској орнаментици. А посебно слаба у доба антике. Старовековна уметност из доба [[Уметност старе Грчке|старе Грчке цивилизације]] је створила многе форме орнамената са разним варијацијама као [[дорски ред]], преко [[Јонски ред|јонског реда]] све до [[Коринтски ред|коринтског рада]]. [[Римска уметност]] је преузела ове облике орнамената за властиту употребу. Често приликом преузимања је орнамент који је имао претходне облике тако је грчки орнаменат имао претходника у [[Египатска уметност|египатској уметности]] у облику који је имао сложене развојне фазе у формама лотосовог орнамента. За антику је био карактеристичан облик [[МеандерМеандар|меандра]], [[акантус]]а, [[палмета]] док је у германској и скитској уметности преовладавао [[животињски орнаменат]] а у [[Готика|готики]] је владао вегетативни мотив лишћа а у [[Ренесанса|ренесанси]] мотив цветног орнамента.