'''Беглербег''' (на [[турски језик|турском]], -{''-{beylerbeyi''}-'', „бег бегова“) је титула у [[Османско царство|Османском царству]] коју је носио намесник [[ејалет|ејалета]], [[пашалук|пашалука]], односно [[беглербеговина|беглербеглука]], што означава покрајину. Почетком владавине [[Мурат I|Мурата I]] ([[1362.|1362]]-[[1389.]]), када се држава [[Османлије|Османлија]] проширила на [[Балканско полуострво]], створена је прва већа војноуправна заједница - беглербеглук или ејалет [[Румелија]]. За време [[Бајазит I|Бајазита I]] ([[1389.|1389]]-[[1402.]]), у азијском делу царства је основан беглербеглук [[Анадолија]]. Даљим ширењем државе образован је низ беглербеглука. Око [[1600.]] године било их је 22, а крајем [[17. век]]а преко 40 у [[Азија|Азији]], [[Европа|Европи]] и [[Африка|Африци]].
На челу беглербеглука био је беглербег или намесник у рангу [[паша|паше]] са два или три коњска репа, па одатле потиче назив ''паша'' за њега, а за беглербеглук - ''пашалук''. Беглербега је постављала и смењивала централна власт. Беглербег је командовао војском, пре свега [[спахија|спахијама]], која је држана на његовој територији. Осим тога, у миру и у рату је издржавао контингент војника.
