Неуротрансмитер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Literatura; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[
Синаптички трансмитери су супстанце које регулушу преношење електричних сигнала између самих нервних ћелија, као и између нервних ћелија и ефекторских ћелија. Постоје две групе ових трансмитера: неуротрансмитери и неуропептиди.<ref name="Guyton">{{
[[Неуротрансмитери]] су синаптички трансмитери мале молекулсе масе који брзо делују. Они се синтетишу
[[Неуропептиди]] су хемијске супстанце веће молекулске масе, које делују спорије, али изазивају дуготрајне промене у [[нервни систем|нервном систему]]. Они се не синтетишу у пресинаптичком завршетку, већ у телу неурона и [[мембрански транспорт|активно]] се транспортују дуж [[аксон]]а до нервног завршетка.<ref name="Кораћевић">{{cite book | author=Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић | title=Биохемија | edition= | issue= | pages= | publisher=савремена администрација | year= | isbn=86-387-0622-7 | doi= | url= }}</ref><ref>{{Lehninger4th}}</ref>
==
=== Синтеза ===
Ред 14:
=== Секреција ===
Нервни импулс који доспе до краја нервног влакна изазива промену његовог мембранског потенцијала. Услед раста потенцијала отварају се калцијумски канали и јони [[калцијум]]а улазе у пресинаптички завршетак. Ти калцијумски канали су Н и П типа. Постоје још и калцијумски канали типа Л, који су смештени у срцу и [[глатки мишић|глатким мишићима]]. То је битмно јер неки медикаменти блокирају само одређени тип калцијумских канала (нпр. само Л тип). Улазак калцијума изазива кретање везикула ка ћелијској мембрани и ослобађање неуротрансмитера путем егзоцитозе. [[Егзоцитоз]]а је поред складиштења неуротрансмитера важна функција везикула. У овом процесу активирају се разни [[протеин]]и који усмеравају везикуле до ћелијске мембране. Неки од њих су [[синаптотагмин]] (synaptotagmin), [[синаптобревин]] (synaptobrevin), [[синтаксин]] (syntaxin) и [[СНАП-25]] (SNAP-25). [[Токсин]]и неких бактерија: [[клостридијум ботулинум]] (Clostridium botulinum), чији токсин ботулинустоксин изазива [[ботулизам]] и [[клостридијум тетани]] (Clostridium tetani), чији токсин тетанус токсин изазива [[тетанус]] блокирају процес секреције неких неуротрансмитера (пре свега [[ацетилхолина]] (ботулинустоксин), [[ГАБА]] и [[глицина]] (тетанус токсин)) тако што разлажу горе споменуте [[протеин]]е егзоцитозе.<ref name="Rummel">{{cite book | author=Forth Henschler Rummel | title=Pharmakologie und toxikologie | edition= | issue= | pages= | publisher=Urban&Fischer | year= | isbn=3-437-42520-X | doi= | url= }}</ref>
Када везикуле испразне свој садржај оне се на кратко спајају са ћелијском мембраном. После пар секунди се од ње одвајају и враћају у нервне завршетке, где поново складиште нове неуротрансмитере.
Ред 28:
3. Активација једног или више интрацелуларних ензима.
4. Активација транскрипције гена. [[Транскрипција]] доводи до синтезе нових протеина у ћелији, што изазива промену структуре, функције и метаболизма ћелије.
{{Главни чланак|Систем секундарног гласника}}
Ред 86:
Улога котрансмисије није у потпуности јасна
== Види још ==
•[[Неуропептиди]]
Ред 95:
{{reflist|2}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Neurotransmitters}}
{{-}}
Ред 104:
{{Неуротрансмитери}}
{{Медицинско упозорење}}
== Литература ==
* {{Cite book | author=Arthur C. Guyton John E. Hall | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | pages= | publisher=савремена администрација Београд | year=1999 | isbn= | doi= | url= }}
[[Категорија:Неуротрансмитери|*]]
| |||