Википедија

Specijalna teorija relativnosti — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke; козметичке измене
Ред 1:
'''Specijalna teorija relativnosti (STR)''' je fizička [[teorija]] koju je 1905. godine formulisao nemački [[fizičar]] [[Albert Ajnštajn]]. Te godine je u nemačkom naučnom [[časopis]]u -{''-{Annalen der Physik''}-'' izašao članak "O elektrodinamici pokretnih tela"<ref name=originalni oblik rada>[[Albert Einstein]] (1905) "[http://www.pro-physik.de/Phy/pdfs/ger_890_921.pdf Zur Elektrodynamik bewegter Körper]", ''Annalen der Physik'' 17: 891; Prevod na engleski [http://www.fourmilab.ch/etexts/einstein/specrel/www/ On the Electrodynamics of Moving Bodies] by [[George Barker Jeffery]] and Wilfrid Perrett (1923); Drugi prevod na engleski [[s:On the Electrodynamics of Moving Bodies (1920 edition)|On the Electrodynamics of Moving Bodies]] by [[Megh Nad Saha]] (1920).</ref>, u kojem su bile izložene ideje ove teorije, koja je svojom sadržinom sprovela svojevrsnu [[revolucija|revoluciju]] u svetu fizike. [[Galilejev princip relativnosti]], formulisan oko tri veka ranije, govorio je o tome da su sva kretanja relativna. Dopunjen postulatom o konstantnosti [[brzina svetlosti|brzine svetlosti]] u [[vakuum]]u za sve inercijalne posmatrače obrazovao je osnovu jedne velike teorije koja je trebala da promeni dotadašnje shvatanje sveta. Ova dva [[postulat]]a uzeta zajedno formirali su celinu koja je imala značenje koje se protivilo klasičnoj mehanici i uvreženim principima iste koje dotad niko nije smeo da dovede u pitanje. Ova teorija ima mnoštvo iznenađujućih posledica koje se na prvi pogled čine protivnim "zdravorazumskom" shvatanju i standardnoj percepciji sveta u kojoj su [[prostor]] i [[vreme]] apsolutne kategorije. Specijalna relativnost odbacuje [[Isak Njutn|njutnovska]] načela o apsolutnom prostoru i vremenu tvrđenjem da prostorni i vremenski intervali između bilo koja dva događaja zavise od stanja kretanja njihovog posmatrača, ili da različiti posmatrači različito i opažaju prostorne i vremenske intervale istih događaja. S druge strane [[brzina]] [[svetlost]]i u vakuumu uzeta je kao apsolutna veličina, kao brzina koja je ista za sve [[inercijalni referntni sistem|inercijalne referente sisteme]] i koja se ne može nadmašiti, odnosno koja predstavlja najveću moguću brzinu u prirodi.
[[СликаДатотека:Einstein1921 by F Schmutzer 4.jpg|мини|десно|250п|Albert Ajnštajn]]
 
== Istorijska podloga i razvoj ==
{{Poseban članak|Majkelson-Morijev eksperiment}}
 
Sa napretkom na polju [[elektromagnetizam|elektromagnetizma]], ostvarenim zahvaljujući [[Džejms Maksvel|Maksvelovim]] teorijama u želji generalizacije fizike i njenog dovođenja na zajednički okvir, proistekle su izvesne nesuglasice između [[klasična mehanika|klasične mehanike]] i elektromagnetizma. Fizičari su uporno tražili način da ih prevaziđu, uvođenjem teorije o [[etar (fizika)|etru]], koji bi bio nosilac elektromagnetnih pojava i za koji bi se mogao vezati apsolutni sistem<ref>Dr Dragiša Ivanović, O teoriji relativnosti,Zavod za izdavanje udžbenika narodne republike Srbije, Beograd, 1962</ref>. Krajem XIX veka fizika je bila na prekretnici. Nakon Majkelson-Morijevog eksperimenta, sprovedenog [[1887]]. godine, postalo je više nego jasno da je u fizici prisutna velika praznina koju je trebalo nadomestiti. Naime, on je pokazao da je brzina svetlosti konstantna i u svim inercijalnim referentnim sistemima ima istu vrednost, što se protivilo klasičnom shvatanju i nerelativističkom zakonu slaganja brzina.
 
Narednih godina fizičari su na različite načine pokušavali da protumače eksperimentom dobijen paradoks. Takvo stanje neizvesnosti održalo se u fizici sve do [[1905|1905. godine]], i već pomenutog članka, kojim su u fiziku uvedene novine koje su bile u skladu sa Majkelson-Morijevim eksperimentom, ali su odbacivale principe klasične fizike. Ajnštajnov mladalački um, posvećen razotkrivanju ove prirodne tajne, iznedrio je novu teoriju, koja se protivila normama usvojenim iz svakodnevnog iskustva. Skoro istovremeno sa Ajnštajnom do sličnih zaključaka je došao i francuski [[naučnik]] [[Anri Poenkare]], ali mu nije pripisan udeo u zasluzi stvaranja ove revolucionarne teorije. Još nekoliko godine pre obojice, [[Lorenc]] je formulisao principe transformisanja [[koordinate|koordinata]], poznate kao [[Lorencove transformacije]], koje dokazuju relativističke efekte, ali sam Lorenc nije bio uspešan u njihovom tumačenju. Nezavisno od Lorenca iste transformacije je formulisao i [[Ficdžerald]], pa se ponekad u [[literatura|literaturi]] sreće i pojam Ficdžerald-Lorencovih transformacija.
 
Neposredno po objavljivanju ove, tada neobične teorije, Ajnštajn je bio izložen burnim kritikama naučne javnosti. Ipak, on nije ustuknuo pred izazovom i istrajao u branjenju teorije koju je formulisao. Vremenom je ona postala prihvaćena i Ajnštajn je stekao odgovarajuće priznanje u tadašnjem naučnom svetu. Tri godine nakon Ajnštajnovog objavljivanja STR, [[Herman Minkovski]] uvodi matematički model četvorodimenzionalnog [[prostorno vremenski kontinuum Minkovskog|prostorno-vremenskog kontinuuma]], zasnovan na principima STR. Već [[1916|1916. godine]] Ajnštajn poopštava svoju teoriju, dovodeći pod njen okvir i [[neinercijalni referentni sistem|neinercijalne referentne sisteme]]. Ova teorija, poznata kao [[opšta teorija relativnosti]] (OTR) predstavlja generalizaciju specijalne relativnosti, koja ubrzo u [[astronomija|astronomskim]] osmatranjima pronalazi svoj praktični dokaz. Do danas su [[eksperiment]]alno dokazani brojni relativistički efekti, od konstantnosti brzine svetlosti u vakuumu za inercijalne posmatrače do [[dilatacija vremena|dilatacije vremena]], izmerenoj uz pomoć vrlo preciznih [[časovnik]]a. Postulat vezan za svetlost je višestruko potvrđen u praksi. Sovjetski naučnici A.M. Bonč Bruevič i V.A. Molčanov su [[1956]]. godine posmatrajući prostiranje [[Sunce|Sunčevih]] zraka uspeli da pokažu tačnost tog tvrđenja. Osam godina kasnije to je pošlo za rukom i T. Aljvergeru i njegovim saradnicima koji su to učinili proučavanjem π°-[[mezon]]a. Bez obzira na to da se danas uspešno primenjuje i dalje postoje pojedini pokušaji da se ona opovrgne, što nije nikom uspelo do sada.
 
Izvesno neslaganje OTR sa [[kvantna mahanika|kvantnom mehanikom]] navodi na pomisao da je moguće postojanje savršenije teorije, koja bi i relativnost i kvantnu mehaniku obuhvatila kao svoj deo. [[Teorija struna]] je jedna od takvih teorija koje teže da ujedine relativističku fiziku sa kvantnom, pri čemu je matematički prilično dobro argumentovana, ali još uvek nije do kraja oblikovana. U modernoj fizici se u smislu ujedinjenja ove dve teorije ističe [[kvanta teorija polja]] i [[kvantna elektrodinamika]]<ref>Članak: "Šta je to kvantna elektrodinamika [http://www.b92.net/zivot/komentari.php?nav_id=386260]</ref>. Sasvim je moguće da će se ispostaviti da je STR granični slučaj neke još opštije specijalne teorije, koja bi sadašnju obuhvatila kao graničan slučaj. Važno je napomenuti da se neslaganje između kvantne mehanike i relativnosti odnosi na opštu relativnost, dok je STR sasvim u skladu sa kvantnom mehanikom, čak je u mogućnosti da je dopuni, pošto neki kvantni efekti, poput [[spin]]a, imaju objašnjenje baš u STR. Ipak kvantna mehanika je nezavisna od STR, tj. mogla bi se izvesti i iz klasične fizike.
 
== Osnovni postulati ==
* ''Svi inercijalni posmatrači su ravnopravni''
* ''Brzina svetlosti u vakuumu je ista za posmatrače iz svih inercijalnih referentnih sistema''
Prvi postulat je bio prisutan još u klasičnoj mehanici, ali nije postojao zajednički sa drugim, pošto su se oni činili uzajamno protivurečnim. Spajanje ta dva stava koji na prvi pogled izgledaju kao suprostavljeni doprineli su tome da ova teorija rezultira nekim po tada zastupljenom shvatanju neverovatnim posledicama, odnosno relativiziranju vremena i prostora.
Prvi postulat je nešto što se svakodnevno može opaziti. Ako postoje dva [[automobil]]a koja se kreću po paralelnim [[pravac|pravcima]] i u istom [[smer]]u jednakim brzinama, a pored puta se nalazi čovek u stanju mirovanja u sistemu vezanom za put, onda će taj čovek reći da se automobili kreću, a on sam miruje, dok će posmatrači iz automobila smatrajući da su u stanju mirovanja reći da se drugi automobil ne kreće, a čovek da. Pri tome su tvrđenja svih posmatrača ravnopravna.
 
Ovaj stav se može drugačije formulisati: Svi zakoni fizike su isti u svim inercijalnim referentnim sistemima.
 
Drugi postulat iskombinovan sa prvim je bio prilična novina. Bez obzira da li se izvor svetlosti kreće ili miruje u datom inercijalnom sistemu referencije, bez obzira na izbor inercijalnog referentnog sistema iz kojeg to kretanje posmatramo- brzina emitovane svetlosti u vakuumu ostaje ista . Uobičajno je da se ona obeležava sa c. Ovaj postulat implicira da je brzina svetlosti maksimalna brzina koju materijalno telo može dostići u prirodi. Dakle ne postoji materijalno telo koje bi se moglo kretati većom brzinom od c<ref group ="Napomene"> Teorijski je pokazana mogućnost da nematerijalna tela dostižu veće brzine. Klasičan je primer makaza i presečne tačke njihovih sečiva, koja, pod uslovom da je ugao između njih dovoljno mali, a sečiva jako dugačka može da dostiže i brzine veće od c. Postoji i primer grupne brzine, zatim i relativine brzine jednog tela u odnosu na drugo sa stanovišta trećeg, koja takođe može da nadmaši c, ali je sve to u skladu sa STR</ref>.
 
== Neke posledice relativnosti ==
Posledice Lorencovih transformacija su ''kontrakcija dužine'', ''dilatacija vremena'', ''promena zakona slaganja brzina'', ''izmena Njutnovih zakona'', ''povećanje mase sa brzinom'' i ''ekvivalentnost mase i energije''. Ove posledice su neobične sa aspekta nerelativističke fizike i nemoguće im je naći analogiju u nerelativističkoj fizici.
* ''Kontrakcija dužina''
Telo nema stalnu [[dužina|dužinu]], ona zavisi od izbora referentnog sistema, odnosno od brzine tog tela u odnosu na taj inercijalni referentni sistem.
* ''Dilatacija vremena''
[[Vremenski interval]] između dva ista [[događaj]]a zavisi od izbora referentnog sistema, odnosno zavisi od brzine inercijalnog referentnog sistema u odnosu na sistem u kojem se događaji dešavaju.
* ''Promenjen zakon slaganja brzina''
[[Zakon slaganja brzina]] u relativističkoj fizici je izmenjen u odnosu na onaj u klasičnoj mehanici(kao što je i opisano u prethodnom primeru,
* ''Izmenjen oblik Njutnovog zakona''
[[Drugi Njutnov zakon]] u obliku <math>\vec{F}={m\vec{a}}</math>, ne važi u relativističkoj fizici. S druge strane, tačan je njegov zapis kojim se sila definiše kao promena impulsa u vremenu.
* ''Povećanje mase sa brzinom''
[[Masa]], po originalnoj STR raste sa brzinom. Po modernom shvatanju to nije sasvim tako<ref>Promena mase sa brzinom [http://www.ufn.ru/ufn89/ufn89_7/Russian/r897f.pdf статью Л. Б. Окуня «Понятие массы» в УФН, 1989, Выпуск 7. стр. 511—530.]</ref>, što je dalje detaljno objašnjeno. Ipak račun u kojem se uzima da masa na taj način zavisi od brzine daje sasvim korektne rezultate, pa je stoga u literaturi i dalje prilično zastupljeno ovo tvrđenje.
* ''Ekvivalentnost mase i energije''
Zaključak proistekao iz relacije <math>E = mc^2 </math> jeste da su masa i [[energija]] ekvivalentne.
 
== Lorencove transformacije ==
{{Poseban članak|Lorencove transformacije}}
Neka se referentni sistem K nalazi u stanju relativnog mirovanja, a sistem S kreće brzinom <math>v</math> duž x-ose u odnosu na K. [[Koordinatni sistem|Koordinatni]] počeci se u početnom trenutku(<math>t=0, t'=0</math>) poklapaju.
Prema STR prostor i vreme su uzajamno zavisni. Uvođenjem koeficijenata α, β, γ se može pisati:
:<math>x'=\gamma\left(x-vt\right)</math>
:<math>t'=\beta\left(t+\alpha x\right).</math>
Prema prvom Ajnštajnovom postulatu brzina svetlosti u vakuumu c, ne zavisi od inercijalnog sistema referencije iz kojeg kretanje posmatramo. S obzirom na to ''x''&nbsp;=&nbsp;''ct'' ako je ''x&prime;''&nbsp;=&nbsp;''ct&prime;''. Zamenom ''x'' i ''x&prime;'' u prethodnim relacijama:
:<math>ct'=\gamma\left(c-v\right)t</math>
:<math>t'=\beta\left(1+\alpha c\right)t.</math>
Ред 60:
:<math>\gamma\left(x'+vt'\right)=\frac{1}{1+\alpha v}\left(\frac{x'}{\gamma}+\frac{vt'}{\beta}\right)</math>
:<math>\beta\left(t'-\alpha x'\right)=\frac{1}{1+\alpha v}\left(\frac{t'}{\beta}-\frac{\alpha x'}{\gamma}\right)</math>
Zamenom ''x'=1'' i ''t'=0'' u prvoj jednakosti i ''x'=0'' kao i ''t'=1'' u drugoj dolazi se do:
:<math>\beta =\gamma=\frac{1}{\sqrt{1+\alpha v}}</math>
Koristeći prethodno dokazanu [[relacija|relaciju]]:
Ред 78:
 
=== Dilatacija vremena ===
Neka se sistem od dva ogledala od kojih se naizmenično odbija [[foton]] kreće brzinom <math>v</math> u odnosu na sistem koji je u stanju relativnog mirovanja i neka je rastojanje između tih ogledala L. Za posmatrača u pokretnom sistemu vreme koje protekne između dva sudara sa istim ogledalom je:
:<math>\Delta t = \frac{2 L}{c}.</math>
Posmatrač koji se nalazi u stanju relativnog mirovanja smatra da je put koji mora da pređe foton u stvari veći iznosi D. Ovde dolazi do razilaženja relativističke i klasične fizike koje je odlična ilustracija njihove opšte razlike. Prema klasičnom shvatanju isto je vreme za koje foton prelazi taj put, a različita je brzina. Relativistički gledano brzina je ista, a vreme različito. Stoga možemo pisati:
Ред 102:
=== Relativnost istovremenosti ===
Prema STR vreme nije apsolutno kao u do tada zastupljenom shvatanju. Događaji koji su sa stanovišta jednog posmatrača istovremeni nisu to i za drugog posmatrača. Događaji ponekad čak mogu da promene redosled.
[[SlikaДатотека:Relativity of Simultaneity.svg|мини|250п|desno|Događaj B je istovremen sa A u zelenom refentnom sistemu, ali se dogodio pre u plavom i dogodiće se kasnije u crvenom]]
Jedan primer kojim se [[relativnost istovremenosti]] može ilustrovati je sledeći:
U sredini svemirskog broda koji se kreće kroz otvoren kosmos je [[sijalica]] koja se pali. Na krajevima broda se nalaze dva [[kosmonaut]]a koji mere vreme za koje će svetlost do njih stići. Ukoliko su časovnici sinhronizovani u početku, oni će pokazivati isto vreme, tj. Svetlost će do njih stići istovremeno.
Ukoliko isti primer posmatramo iz drugog sistema referencije koji je u stanju relativnog mirovanja i u odnosu na koji se taj brod kreće, događaji neće biti istovremeni, jer se jedan od kosmonauta približava izvoru svetlosti, a drugi od njega udaljava. Pošto je brzina svetlosti ista u oba slučaja razlikuju se vremena za koje će svetlost preći te različite udaljenosti. Svetlost će jednog do kosmonauta stići pre drugog što znači da u sa stanovišta ovog sistema događaji nisu istovremeni.
To dovodi do opšteg zaključka: događaji koji su istovremeni u jednom inercijalnom referentnom sistemu nisu istovremeni u onom sistemu u odnosu na koji se dati sistem kreće. Skup sinhronizovanih časovnika iz jednog sistema je nesinhronizovan za posmatrača u drugom koji se kreće u odnosu na taj sistem.
[[SlikaДатотека:Relativity of Simultaneity Animation.gif|мини|desno|200п|Događaji A, B, and C menjaju redosled u zavisnosti od referennog sistema iz kojeg kretanje biva posmatrano]]
 
=== Slaganje brzina ===
Slaganje brzina se u relativističkoj fizici vrši na drugačiji način nego u klasičnoj. Primer koji srećemo u praksi je da kada se dva voza kreću jednakim brzinama od 100 -{km/h}- jedan prema drugome relativna brzina je 200 -{km/h}-. Ako bi se ta dva voza kretala brzinom približno jednakom c, njihova relativna brzina nije 2c, kako govori svakodnevno iskustvo, već približno c, jer je brzina svetlosti ista za posmatrače iz svih inercijalnih referentnih sistema, prema Ajnštajnovom postulatu. Naravno, brzina pomenuta u formulaciji postulata ne mora biti brzina same svetlosti, već brzina tela koje se kreće brzinom približnoj jednakoj onoj kod svetlosti <ref group ="Napomene">Reč približno se ovde dodaje iz opravdanog razloga- za materijalno telo koje se kreće brzinom svetlosti vreme stoji.</ref>. Nesuglasica sa praktičnim primerom objašnjava se zakonom slaganja brzina izmenjenim u odnosu na klasični, koji je samo granični slučaj relativističkog, i važi za brzine mnogo manje od brzine svetlosti, poput onih iz prvog primera. Naime, relativna brzina u prvom slučaju nije egzaktno 200 -{km/h}-, već odstupa za jako malu vrednost, koja se praktično ne može izmeriti Za razliku od jednostavne aditivne metode <math>v_r = v+u </math> ,koja sledi iz Galilejevih transformacija, iz Lorencovih transformacija se dobija nešto složeniji zakon sabiranja brzina:
:<math> v_r = {v+u \over 1+(vu/c^2)} . </math>
Može se primetiti da kada je <math>v</math> ili <math>u</math> jedanako <math>c</math> onda je i <math>v_r=c</math>,što je u skladu sa Ajnštajnovim postulatom. S druge strane za <math>v,u <<c </math> ovaj zakon postaje aposkrimativno [[ekvivalencija|ekvivalentan]] onom dobijenom iz Galilejevih transformacija.
U [[vektor]]skom obliku se relativistički zakon slaganja brzina se zapisuje na sledeći način:
:<math>\,
Ред 124:
\vec{p} &= \gamma m \vec{v}
\end{array}</math>
Pritom je ''γm'' ''relativistička masa''. Neki autori koriste oznaku ''m'' za relativističku masu, a ''m''<sub>0</sub> za masu mirovanja.<ref>Na primer: {{cite book |last=Feynman |first=Richard |authorlink=Richard Feynman |title=[[The Feynman Lectures on Physics#Six Not-So-Easy Pieces (1998)|Six Not-So-Easy Pieces]] |year=1998 |isbn=0-201-32842-9 |chapter=The special theory of relativity |publisher=Perseus Books |location=Cambridge, Mass.}}</ref>, pa je u tom slučaju pomenuti koeficijent sadržan u m.
Ako se sa ''m'' označi masa mirovanja onda se između impulsa i energije može uspostaviti sledeća veza:
:<math>E^2 - (p c)^2 = (m c^2)^2 \,</math>
Ova formula ima duboko suštinsko značenje. Dok energija i impuls zavise od izbora sistema referencije vrednost ''E''<sup>2</sup> − (''pc'')<sup>2</sup> je [[invarijantnost|invarijantna]] na Lorenocove transformacije.
[[Zakoni održanja]] u relativističkoj fizici su nešto izmenjeni u poređenju sa onim u klasičnoj. [[Zakon održanja impulsa]] se javlja sa skoro istovetnim oblikom, a jedina razlika je u [[definicija|definiciji]] impulsa. Zakon održanja impulsa se u relativistici formuliše ovako:
Ukupna vrednost impulsa čestica u izolovanom sistemu je konstantna.
[[Zakoni održanja energije|Zakoni održanja energije]] i mase ne postoje kao takvi, ali postoje u sjedinjenom obliku, formirajući zakon održanja mase-energije:
Ukupna energija izolovanog sistema čestica je konstantna.
Ovaj zakon je zasnovan na prethodnoj formuli. S obzirom da se impuls ne menja u izolovanom sistemu (zakon održanja impulsa),a da je c konstanta, pošto je kombinacija impulsa i energije jednaka broju koji ne menja vrednost ne menja se ni energija izolovanog sistema. Ovaj princip se može nazivati i zakonom održanja energije, pošto su masa i energija po STR ekvivalentne, ali je ipak uobičajan prvo pomenut naziv.
 
== Relativistička masa ==
Ред 176:
što je klasičan obrazac za [[kinetička energija|kinetičku energiju]] uvećan za energiju mirovanja.
Otuda se dobija obrazac za energiju mirovanja: <math> E_0 = mc^2 </math>
[[СликаДатотека:E equals m plus c square at Taipei101.jpg|мини|250p|čuvena jednačina na najvišoj zgradi na svetu u toku proslave godine fizike [[2005]]. godine]]
Ova formula se tumači kao dokaz ekvivalentnosti mase i energije.
Njena tačnost praktično je dokazana u [[nuklearna fizika|nuklearnoj fizici]], gde se koristi objašnjavanju nekih [[nuklearna reakcija|nuklearnih reakcija]]. U toku procesa kao što je to [[fisija]] ili [[fuzija]] dolazi do promene mase mirovanja jezgra [[atom]]a usled čega se oslobađa odgovarajuća energija. Formula je takođe značajna za određivanje mase fotona, koji nema masu mirovanja, ali može imati masu pošto ima energiju, pošto su to dva ekvivalentna pojma.
 
== Prostorno vremenski kontinuum Minkovskog ==
[[SlikaДатотека:Sr1.jpg|mini|250p|levo|Svetlosni konus]]
U STR pojmovi prostora i vremena do njene pojave zastupljene u ljudskom sagledavanju prirodnih pojava dobijaju potpuno novo okrilje i bivaju modifikovani poprimajući oblik četvorodimenzionalnog kontinuuma koji obuhvata prostor i vreme spajajući ih u neraskidivu celinu. Ta celina se naziva prostrorno-vremenski kontinuum Minkovskog i služi boljem [[geometrija|geometrijskom]] opisivanju četvorodimenzionalnog sveta. Pritom su tri [[koordinate]] prostorne, poput [[Euklid]]ovih, a četvrta predstavlja vreme koje uključuje brzinu svetlosti kao svoj množilac, kako bi sve četiri [[koordinatne ose]] ovog kontiuuma primile istu [[dimenzija|dimenziju]]. Matematički se mogu uspostaviti sledeće relacije:
: <math> s^2 = c^2 \Delta t^2_{} - \Delta x^2 - \Delta y^2 - \Delta z^2 = \eta_{ab} \Delta x^a \Delta x^b,</math>
: <math> \left\{x^0,x^1,x^2,x^3\right\}=\left\{ct,x,y,z\right\},
Ред 188:
: <math>
\eta_{ab}=\mathrm{diag}\left\{1,-1,-1,-1\right\}.</math>
U fizičkom smislu prostorno-vremenski kontinuum predstavlja skup svih mogućih događaja određenih sa četiri pomenute koordinate. [[Grafik]] [[kretanja]] čestice u ovom kontinuumu naziva se [[svetska linija]]. Svetske linije koje odgovaraju brzini svetlosti određuju konačni konačni [[konus]]ni oblik. Događaji koji odgovaraju tačkama smeštenim u unutrašnjosti konusa iznad x-ose formiraju apsolutnu [[budućnost]], oni ispod x-ose, a u unutrašnjosti konusa apsolutnu [[prošlost]], dok oni van konusa apsolutnu [[sadašnjost]].
 
== Misaoni eksperimenti ==
[[Misaoni eksperiment]] je oblik naučnog [[istraživanje|istraživanja]] koji je Ajnštajn svojom teorijom uveo kao [[metod]] koji se koristi u stvaranju fizičkih teorija(mada postoje neki misaoni eksperimenti koji su formulisani pre toga)<ref>Misaoni eksperiment, često potcenjen naučni metod, članak [http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=394243]</ref>. Koristeći im se u izvođenju svoje teorje koju tada još nije mogao praktično da proveri on je uspeo da je izgradi u obliku u kojem je poznata danas i njime prevaziđe mnoge druge teorije koje su imale [[verifikacija|verifikaciju]] u realnim eksperimentima. Metod misaonog eksperimenta (ili gedankenexpermient, kako se još često naziva s obzirom na izvorni [[nemački jezik]]) sastoji se u misaonoj [[simulacija|simulaciji]] fizičkog procesa u [[misli]]ma radi boljeg sagledavanja predviđene teorije i njene provere i nadogradnje. Može biti čak i izvor neke ideje i osnova za neku fizčku teoriju ili zakon, što je bio slučaj sa STR. Obično se izvodi u situacijama koje je teško u delo spovesti praktično, kao u primeru sa dva voza koji se kreću brzinom približno jednakoj brzini svetlosti u vakuumu upotrebljen u opisu relativističkog zakona slaganja brzina.
 
== Paradoksi ==
{{Poseban članak|Paradoks blizanaca}}
Misaoni eksperimenti su poslužili kao potvrda relativnosti, ali su bili korišćeni i u pokušajima da se ista opovrgne. U tom smislu nastao je čitav niz [[paradoks]]a kojima su naučnici želeli da pokažu neispravnost ove teorije. Najpoznatji od tih paradoksa je svakako [[paradoks blizanaca]].
On se sastoji u tome da jedan (A) od dva blizanca odlazi na [[svemir]]sko putovanje gde putuje brzinom bliskom brzine svetlosti u vakuumu. Pošto je taj blizanac A pokretan dolazi do vremenske dilatacije i kada se bude vratio na Zemlju biće mlađi od svog brata blizanca B. Međutim imajući u vidu princip relativnosti moglo bi se tvrditi da je blizanac B bio u stvari taj koji se kreće, a A koji je mirovao, pa bi tad blizanac B bio mlađi od starijeg A. Paradoks se objašnjava činjenicom da STR obuhvata samo inercijalne refentne sisteme, ne i neinercijalne. Stoga će blizanac A biti mlađi od B pri povratku.
 
To je samo jedan u nizu paradoksa o STR koji su bili formulisani kako bi ista bila osporena. Prilično su poznati [[Belov paradoks|Belov]] i [[Ernfestov paradoks]].
Ред 205:
<references group ="Napomene"/>
 
== IzvoriReference ==
{{reflist|2}}
 
== Vidi još ==
* [[Uvod u specijalnu relativnost]]
* [[Opšta teorija relativnosti]]
* [[E=mc²]]
* [[Lorencove transformacije]]
* [[Brzina svetlosti]]
 
== Spoljašnje veze ==
{{Wikibooks|Special Relativity}}
* http://www.astronomija.co.rs/teorije/relativnost/teorije/ajnstajn.htm
<!--{{Wikibookspar|Wikiversity|Special Relativity}}-->
 
=== Objašnjenja Specijalne teorije relativnosti ===
* [http://cosmo.nyu.edu/hogg/sr/ Белешке о специјалној теорији релативитета] Dobar uvod u specijalnu relativnost na postdiplomskom nivou, uz korišćenje infinitezimalnog računa.
* [http://www.lightandmatter.com/html_books/6mr/ch01/ch01.html Relativity] Uvod u specijalnu relativnost na postdiplomskom nivou, bez infinitezimalnog računa.
* [http://arxiv.org/PS_cache/physics/pdf/0302/0302045.pdf Nothing but Relativity] Postoje mnogi načini uvođenja Lorencovih transformacija bez pozivanja na Ajnštajnov postulat o konstantnosti brzine svetlosti. Način izvođenja koji se preferira u ovoj knjizi vraća se ranije ustanovljenom, jednostavnom pristupu.
* [http://www.mathpages.com/rr/rrtoc.htm Reflections on Relativity] Kompletan onlajn udžbenik o relativnosti sa obimnom bibliografijom.
* [http://www.phys.vt.edu/~takeuchi/relativity/notes Special Relativity Lecture Notes] Ovo je standardni uvod u specijalnu relativnost koji sadrži ilustrovana objašnjenja zasnovana na crtežima i prostor-vremenskim dijagramima sa Virdžinija Politehničkog Instituta i Državnog Univerziteta
* [http://spoirier.lautre.net/en/relativity.htm Special relativity theory made intuitive]
Jedan novi pristup objašnjenju teorijskog, fizičkog, smisla specijalne relativnosti sa intuitivno-geometrijske tačke gledišta
* [http://www2.slac.stanford.edu/vvc/theory/relativity.html Special Relativity] Stanford University, Helen Quinn, 2003
* {{gutenberg|no=5001|name=Relativity: the Special and General Theory}}, Relativnost:Specijalna i opšta teorija, autor [[Albert Ajnštajn]], lično
* [http://www.phys.unsw.edu.au/einsteinlight Einstein Light] Jedan [http://www.sciam.com/article.cfm?chanID=sa004&articleID=0005CFF9-524F-1340-924F83414B7F0000 award]-nagrađeni, ne-tehnički uvod (filmski inserti i demonstracije) podržan sa desetinama stranica dodatnih objašnjenja i animacija, na nivoima sa ili bez matematike
* [http://www.black-holes.org/relativity1.html Caltech Relativity Tutorial] Uvod u bazične koncepte specijalne i opšte relativnosti, koji zahteva samo osnovno poznavanje geometrije.
* [http://gregegan.customer.netspace.net.au/FOUNDATIONS/01/found01.html Greg Egan's ''Foundations''].
* [http://www.polarhome.com:763/~rafimoor/english/SRE.htm Understanding Special Relativity] - Teorija specijalne relativnosti na lak i razumljiv način.
* [http://www.motionmountain.net/C-2-CLSC.pdf Motion Mountain] -Jedan moderan uvod u relativnost, uključujući i vizuelne efekte.
* [http://www.geocities.com/autotheist/Bondi/intro.htm Bondi k-calculus] - Jednostavan uvod u Specijalnu teoriju relativnosti
* [http://www.theophoretos.hostmatrix.org/relativity.htm Izvorišta Ajnštajnove Specijalne teorije relativnosti - Istorijski pristup izučavanju Specijalne teorije relativnosti
 
=== Vizuelizacije ===
* [http://www.anu.edu.au/Physics/Savage/TEE/ Through Einstein's Eyes] Australijski nacionalni univerzitet. Relativistički vizuelni efekti objašnjeni sa filmovima i slikama.
* [http://www.anu.edu.au/Physics/Savage/RTR/ Real Time Relativity] Australijski nacionalni univerzitet - Relativistički vizuelni efekti doživljeni kroz interaktivni program.
* [http://www.adamauton.com/warp/ Warp Special Relativity Simulator] kompujuterski program koji pokazuje efekte putovanja brzinom koja je bliska brzini svetlosti
 
=== Ostalo ===
* [http://uk.arxiv.org/abs/physics/0605057 Test sa problemima iz mehanike i specijalne relativnosti] {{en}}
* http://www.mathpreprints.com/math/Preprint/paultrr/20040119/1/Evaluation_of_Brane_World_Mach_Principles.pdf Brejn vorld Mahov princip i Majkelson-Morli eksperiment]
* [http://www.nist.gov/public_affairs/releases/einstein.htm "Ajnštajn je bio u pravu (opet): eksperiment koji potvrđuje jednačinu E= mc<sup>2</sup>"] Skorašnje merenje (provera) Ajnštajnove čuvene jednačine sa tačnošću od četiri deseta dela od jedne miliotnine.
* [http://www-gap.dcs.st-and.ac.uk/~history/HistTopics/Special_relativity.html Relativnost u istorijskom kontekstu]. Otkriće specijalne relativnosti je bilo neizbežno, kada se uzmu u obzir otkrivački momenti koji su joj prethodili.
 
=== Knjige ===
* Einstein, Albert. [http://www.gutenberg.org/etext/5001 "Relativity: The Special and the General Theory"].
* Silberstein, Ludwik (1914) [[List of publications in physics#The Theory of Relativity|The Theory of Relativity]].
Ред 255:
* Schutz, Bernard F. ''A First Course in General Relativity'', Cambridge University Press. ISBN 0-521-27703-5
* Taylor, Edwin, and [[John Archibald Wheeler|Wheeler, John]] (1992). ''Spacetime Physics'' (2nd ed.). W.H. Freeman and Company. ISBN 0-7167-2327-1
* Einstein, Albert (1996). ''The Meaning of Relativity''. Fine Communications. ISBN 1-56731-136-9
* Geroch, Robert (1981). ''General Relativity From A to B''. University of Chicago Press. ISBN 0-226-28864-1
* Logunov, Anatoly A. (2005) ''Henri Poincaré and the Relativity Theory'' (transl. from Russian by G. Pontocorvo and V. O. Soleviev, edited by V. A. Petrov) Nauka, Moscow [http://arxiv.org/PS_cache/physics/pdf/0408/0408077.pdf].
* {{cite book |last=Misner |first=Charles W. |authorlink= |coauthors=Thorne, Kip S., Wheeler, John Archibald |title=Gravitation |year=1971 |publisher=W. H. Freeman & Co. |location=San Francisco |id=ISBN 0-7167-0334-3 }}
* Post, E.J., ''Formal Structure of Electromagnetics: General Covariance and Electromagnetics'', Dover Publications Inc. Mineola NY, 1962 reprinted 1997.
 
=== Članci iz časopisa ===
* [http://www.fourmilab.ch/etexts/einstein/specrel/www/ On the Electrodynamics of Moving Bodies], A. Einstein, Annalen der Physik, 17:891, June 30, 1905 (in English translation)
* Wolf, Peter and Gerard, Petit. "Satellite test of Special Relativity using the Global Positioning System", ''Physics Review A'' 56 (6), 4405-4409 (1997).
Ред 273:
 
 
[[Категорија:Специјална релативност]]▼
{{Link FA|he}}▼
 
{{Link FA|sk}}▼
{{Link FA|ar}}
▲{{Link FA|he}}
{{Link FA|hr}}
{{Link FA|la}}
▲{{Link FA|sk}}
 
▲[[Категорија:Специјална релативност]]
{{Link GA|de}}
{{Link GA|es}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Specijalna_teorija_relativnosti”