Правни систем у Републици Србији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
 
{{РУТ}}
 
'''Правни систем у Републици Србији''' представља систем кодификованих, одн. писаних норми које уређују сферу јавног и приватног живота у Републици Србији. Њега чине Устав Републике Србије донет 2006. године,као највиши и најважнији правни акт, <ref>[http://www.srbija.gov.rs/cinjenice_o_srbiji/ustav.php Устав Републичке Србије, 2006]</ref>, као и читав систем закона који регулишу све области друштвеног живота у Републици Србији.
Ред 11:
==== Правни систем Србије и Југославије од краја Другог светског рата до данас ====
 
Ослобођењем од немачке окупације и формирањем [[Федеративне Народне Републике Југославије|Федеративна Народна Република Југославија]] и доношењем првог Устава те државе 31. јануара 1946. године <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_fnrj.html</ref> формалноправно је формирана нова држава, по свом политичком уређењу република, чиме је период монархија на овом просторима дефинитивно завршен. Овај Устав је свој узор имао у [[Уставу СССР-а из 1936. године|Устав СССР-а из 1936. године]] и дефинисао је ФНРЈ као чврсту федерацију. Да би се избегао правни вакуум до потпуног формирања правног поретка нове државе дошло је до преузимања норми и закона из предратног периода који нису били у супротности са уређењем и политичким карактером новонастале државе <ref>http://www.projuris.org/Pogledajte/svim14.pdf</ref> . Нова етапа у правном уређењу Југославије наступила је доношењем [[ZAKONУстава Oод NEVAŽNOSTI7. PRAVNIHаприла PROPISA1963. DONETIHгодине|Устав PREод 67. APRILAаприла 19411963. GODINEгодине]] Iпознатог ZAјош и VREMEкао NEPRIJATELJSKE OKUPACIJE[["Повеља самоуправљања"]] <ref>http://www.projurisarhivyu.orggov.rs/Pogledajteactive/svim14sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_sfrj_1963.pdfhtml</ref> који је донет из уверења да су се нови односи, као и сама држава формирана после Другог светског рата, довољно учврстили како би се ти односи применили у свим сферама друштвених односа. Са уставно-правног становишта најважнија новина била је формирање Уставног суда, као највише судске инстанце која је имала задатак да чува и штити уставни поредак [http://Социјалистичке%20Федеративне%20Републике%20Југославије Социјалистичка Федеративна Република Југославија]. Суштинске промене у структури федерације уведене су Уставним амандманима из 1967 и 1968. године, а свој коначан облик су попримиле 1971. године <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/amandmani_na_ustav_iz_1963.html</ref> и оне су представљале спровођење у пракси закључака који су донети на [[Осмом конгресу Савеза комуниста Југославије|Осми конгрес Савеза комуниста Југославије]] одржаном у [[Београду|Београд]] који је практично означио почетак трансформације Југославије од чврсте федерације ка све лабавијој Конфедерацији. Практични довршетак тог процеса је проглашење [[Устава СФРЈ од 21. фебруара 1974. године|Устав СФРЈ од 21. фебруара 1974. године]] <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_sfrj_1974.html</ref> . Његове најбитиније одредбе су увођење консензуса република и покрајина приликом глсања, као и легализовање права на самоопредељење и отцепљење али без прецизирања ко су носиоци тог права, републике или народи, што ће касније бити један од најбитнијих узрока крвавог распада заједничке државе.
 
Као и Краљевину, тако је и државе које су постојале после Другог светског рата, карактерисала је несталност и велика променљивост правних аката, посебно закона који су требали да регулишу поједине области из живота. Једини изузетак од тог неписаног правила било је доношење [http://Закона%20о%20облигационим%20односима Закон о облигационим односима] 1978. године који је у скоро непромењеном облику и данас на снази. Средином 60-их година 20 века у стручној јавности је сазрела свест о потреби доношења једног закона који ће на еловит и јединствен начин регулисати област облигационог права. Одговоран посао израде једног оваквог закона поверен је [[Михаилу Константиновићу|Михаило Константиновић]]и он је у [[Београду|Београд]] 1969. године објавио књигу[http://Облигације%20и%20уговори,%20скица%20за%20законик%20о%20облигацијама%20и%20уговорима Облигације и уговори, скица за законик о облигацијама и уговорима]која је била својеврстан нацрт закона. Но, у светлу уставних промена које су се догађале у СФРЈ и којима је дошло до прерасподеле надлежности између федерације и република у корист ових других и овај нацрт је морао претрпети битне промене које су резултирале тиме да је само општи део облигационог права остао у надлежности федерације, док је посебни део "спуштен" на ниво република. Осим овог, професор Константиновић је израдио и нацрте великог броја других значајних законских аката, попут, Основног закона о браку (1946), Закона о застарелости потраживања (1953), Закона о наслеђивању (1953) и других <ref>https://sr.wikipedia.org/sr/Mihailo_Konstantinovi%C4%87</ref> .
 
Смрт [http://Јосипа%20Броза%20Тита Јосип Броз Тито], као и промене на светској политичкој сцени, прерасподела моћи између великих сила, као и распад СССР-а су околности које су довеле и до краја СФРЈ, кроз крвави грађански рат који је формално окончан потписивањем [http://Дејтонског%20мировног%20споразума Дејтонски мировни споразум] 21. новембра 1995. године којим је завршен рат у[http://Босни%20и%20Херцеговини Босна и Херцеговина].
 
Жеља за наставком заједничког живота била је пресудна за одлуку Србије и Црне Горе да формирају [[Савезну Републику Југославију|Савезна Република Југославија]] или такозвану "Трећу Југославију" доношењем Устава од 27. априла 1992. године <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_srj_1992.html</ref> која је дефинисана као заједница две равноправне републике и два равноправна народа. СРЈ је имала председника, савезну скупштину и владу. Разлике које су се почеле рађати између политичких елита две републике у гледању на бројна питања од значаја за функционисање државе довеле су до тога да СРЈ практично престане да постоји иако је формално она и даље била јединствен субјект међународног права. Најбољи пример тог апсурда је и ситуација где је у једног тренутку на територији СРЈ постојале две валуте, динар у Србији и евро у Црној Гори. Неодрживост такве ситуације, али и немогућност да се без већих штетних последица спроведе у стварном животу раздвајање две републике између којих су постојале бројне везе условила је формирање [[Државне заједнице Србије и Црне Горе|Државна заједница Србија и Црне Гора]]која је и званично проглашена 4. фебруара 2003. године доношењем [[Уставне повеље Државне заједнице Србије и Црне Горе|Уставна повеља Државне заједнице Србија и Црне Гора]] <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustavna_povelja_dzscg_2003.html</ref> . Колико је у правном смислу ова творевина била накарадна најбоље говори пример да она није имала главни град, већ само административни центар. Државна заједница је само био покушај мирне транцизије ка формалном и званичном раздвајању две републике који се и десио после 88 година заједничког живота [[проглашењем независности републике Црне Горе|проглашење независности републике Црне Горе]]3. јуна 2006. године. Том одлуком црногорског парламента завршена је историја постојања разних држава под именом Југославија на овом простору <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije.html</ref> .
 
На седници [[Народне скупштине Републике Србије|Народна скупштина Републике Србије]] која је одржана 30. септембра 2006. године донета је одлука о проглашењу Устава [[Републике Србије|Република Србија]] који је изгласан на референдуму. Тим Уставом Србија је обновила и заокружила своју државност после скоро девет деценија и уласка у заједницу са другим словенским народима 1918. године.
 
== Референца ==