Правни систем у Републици Србији — разлика између измена

Са стицањем независности од Турске [[Берлински конгрес|Берлинским конгресом]] 1878. године <ref>[http://ruskarec.ru/politics/2013/07/20/berlinski_kongres_prva_balkanizacija_23559.html Берлински конгрес, прва „балканизација“ 20. јул 2013. Петар Искендеров, Радио „Глас Русије“ ]</ref> појавила се потреба да се са правне стране уреди живот, права и обавезе новонастале државе и њених грађана. Обзиром на везе са Немачком, Француском и Аустро-угарском у то време, правни поредак је силом прилика представљао мешавину норми и решења садржаних у правним системима ових држава. Имајући у виду да је у периоду до Првог светског рата краљевина Србија била махом [[Апсолутизам|апсолутистичка држава]] правни систем је одликовала велика нестабилност и умногоме је зависио од воље владара. Након голготе [[Први светски рат|Првог светског рата]] и настанка Нове државе Краљевине [[Срби|Срба]], [[Хрвати|Хрвата]] и [[Словенци|Словенаца]] дошло је до усвајања тзв. Видовданског устава 28.06.1921. године [[Видовдански устав]]<ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/vidovdanski_ustav.html Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 28. jun 1921 (Vidovdanski ustav), [[Архив Југославије]]]</ref> који је требао да омогући напредак и развој државе. Међутим, антагонизми који су карактерисали државу довели су до убиства посланика Хрватске сељачке странке у скупштини<ref>[http://Меци%20са%20говорнице%20:%2085%20година%20од%20атентата%20у%20Скупштини%20Краљевине%20СХС%20 Меци са говорнице : 85 година од атентата у Скупштини Краљевине СХС ]</ref> заједничке државе узроковали су да краљ Александар I Карађорђевић [[Александар I Карађорђевић]] 6. јануара 1929. године суспендује овај Устав што је догађај који је у историји познат као "Шестојануарска диктатура" [["Шестојануарска диктатура"]]. Тада је и дошло да промене назива државе из Краљевине СХС [[Краљевина СХС]] у Краљевина Југославија [[Краљевина Југославија]] са циљем стварања свести о новом народу, али такав наметнут потез никада није донео жељене резултате већ је постојећу кризу само додатно продубио. Суспензија Устава од стране монарха је државу довела на ивицу распада, па је ради умирења јавности Александар I Карађорђевић 6. септембра 1931. године донео такозвани "Октроисани" или "Септембарски устав" [[Октроисани устав (вишезначна одредница)|"Октроисани"]] или "Септембарски устав" <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/oktroisani_ustav.html</ref> који је требао да створи привид како је Краљевина Југославија уставна [[Уставна монархија|уставна]], парламентарна монархија <ref>[http://парламентарна%20монархија парламентарна монархија]</ref>, иако је у суштини сва власт и даље остала у рукама краља. Тешке муке државе од које се пуно очекивало, а јако мало добило прекратила је нацистичка окупација <ref>[http://6.%20април%201941.%20године 6. април 1941. године]</ref><ref>[http://Капитулација%20краљевине%20Југославије Капитулација краљевине Југославије]</ref>.

Ослобођењем од немачке окупације и формирањем [[Федеративне Народне Републике Југославије|Федеративна Народна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] и доношењем првог Устава те државе 31. јануара 1946. године <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_fnrj.html</ref> формалноправно је формирана нова држава, по свом политичком уређењу република, чиме је период монархија на овом просторима дефинитивно завршен. Овај Устав је свој узор имао у [[Уставу СССР-а из 1936. године|Устав СССР-а из 1936. године]] и дефинисао је ФНРЈ као чврсту федерацију. Да би се избегао правни вакуум до потпуног формирања правног поретка нове државе дошло је до преузимања норми и закона из предратног периода који нису били у супротности са уређењем и политичким карактером новонастале државе <ref>http://www.projuris.org/Pogledajte/svim14.pdf</ref> . Нова етапа у правном уређењу Југославије наступила је доношењем [[Устава од 7. априла 1963. године|Устав од 7. априла 1963. године]] познатог још и као [["Повеља самоуправљања"]] <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_sfrj_1963.html</ref> који је донет из уверења да су се нови односи, као и сама држава формирана после Другог светског рата, довољно учврстили како би се ти односи применили у свим сферама друштвених односа. Са уставно-правног становишта најважнија новина била је формирање Уставног суда, као највише судске инстанце која је имала задатак да чува и штити уставни поредак [http://Социјалистичке%20Федеративне%20Републике%20Југославије Социјалистичка Федеративна Република Југославија]. Суштинске промене у структури федерације уведене су Уставним амандманима из 1967 и 1968. године, а свој коначан облик су попримиле 1971. године <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/amandmani_na_ustav_iz_1963.html</ref> и оне су представљале спровођење у пракси закључака који су донети на [[Осмом конгресу Савеза комуниста Југославије|Осми конгрес Савеза комуниста Југославије]] одржаном у [[Београду|Београд]] који је практично означио почетак трансформације Југославије од чврсте федерације ка све лабавијој Конфедерацији. Практични довршетак тог процеса је проглашење [[Устава СФРЈ од 21. фебруара 1974. године|Устав СФРЈ од 21. фебруара 1974. године]] <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_sfrj_1974.html</ref> . Његове најбитиније одредбе су увођење консензуса република и покрајина приликом глсања, као и легализовање права на самоопредељење и отцепљење али без прецизирања ко су носиоци тог права, републике или народи, што ће касније бити један од најбитнијих узрока крвавог распада заједничке државе.