Правни систем у Републици Србији — разлика између измена

Правни систем у [[Република Србија|Републици Србији]] припада тзв. [[Kontinentalno pravo|континентално-европском правном систему]]<ref> [http://studenti.rs/skripte/pravo/pravni-sistem/ правни систем]</ref> који порекло вуче још из римског права. Овом приликом не треба заборавити [[Душанов законик]]<ref> [http://www.delfi.rs/knjige/6728_postanak_i_znacaj_dusanova_zakonika_knjiga_delfi_knjizare.html POSTANAK I ZNAČAJ DUŠANOVA ZAKONIKA Aleksandar Solovjev,ISBN: 8681563637 Душанов законик]</ref> који представља први писани правни акт у историји српског народа и овог дела [[Европски континент|Европског континтинента]]. Сам Законик је настао као специфична мешавина дотадашњег српског обичајног права и норми римског права које су живеле кроз Византију и састоји се од два основна дела, прави је донет 1349. године на државном сабору у Скопљу [[Скопље|Скопљу]], а други, у форми измена и допуна 1354. године на државном сабору у граду [[средњевековни град Сер|Серу]] . Сам Законик чине четири основне целине : 1) Права и обавезе цркве; 2)Права и обавезе зависног становништва и властеле; 3) Судски поступак и кривично право и 4) Права и обавезе грађана (градског сталежа)<ref>[http://www.istorijskabiblioteka.com/art:zakonik-cara-stefana-dusana-izdanje-nikole-radojcica istorijska biblioteka]</ref>, Након пада [[Византијско царство|Византије]], како у [[Западна Европа|Западној Европи]], тако и на простору [[Балканско полуострво|Балкана]] долази до застоја у развоју правног поретка, може се рећи чак и назадовања јер писане норме замењује [[Обичајно право|обичајно]], односно неписано право које се разликовало чак од регије до регије унутар једне државе, а о разликама у појединим деловима Европе да и не говорим. Почетком средњег века српска држава бива окупирана од стране Османлијског царства што проузрокује улазак у сферу утицаја шеријатског права чије су карактеристике биле драстично другачије од правног поретка на који је до тада постојао. Почетком 19. века са слабљењем Османлијског царства и све широм аутономијом Србије појавила се потреба за правним регулисањем нове ситуације. Свакако најзначајнини правни акт у том периоду био је Српски грађански законик донет 1844. године [[Српски грађански законик]], настао под утицајем све приснијих односа Србије, Француске, Немачке и Аустро-угарске монархије <ref>[http://www.overa.rs/gradanski-zakonik-kraljevine-srbije-1844-god-sa-kasnijim-izmenama.html Грађански законик Краљевине Србије]</ref>. По својим нормама и садржини тај акт био је један од најнапреднијих законика тог типа у том периоду у Европи. Да је тако говори чињеница да су његове одредбе дуго времена биле на снази, а неке чак и данас, конкретно у делу који се односи на поклон као облик располагања имовином <ref>[http://www.projuris.org/Pogledajte/svim14.pdf%20ZAKON%20O%20NEVAŽNOSTI%20PRAVNIH%20PROPISA%20DONETIH%20PRE%206.%20APRILA%201941.%20GODINE%20I%20ZA%20%20VREME%20NEPRIJATELJSKE%20OKUPACIJE http://www.projuris.org/Pogledajte/svim14.pdf ZAKON O NEVAŽNOSTI PRAVNIH PROPISA DONETIH PRE 6. APRILA 1941. GODINE I ZA VREME NEPRIJATELJSKE OKUPACIJE]</ref>.

Са стицањем независности од Турске [[Берлински конгрес|Берлинским конгресом]] 1878. године <ref>[http://ruskarec.ru/politics/2013/07/20/berlinski_kongres_prva_balkanizacija_23559.html Берлински конгрес, прва „балканизација“ 20. јул 2013. Петар Искендеров, Радио „Глас Русије“ ]</ref> појавила се потреба да се са правне стране уреди живот, права и обавезе новонастале државе и њених грађана. Обзиром на везе са Немачком, Француском и Аустро-угарском у то време, правни поредак је силом прилика представљао мешавину норми и решења садржаних у правним системима ових држава. Имајући у виду да је у периоду до Првог светског рата краљевина Србија била махом [[Апсолутизам|апсолутистичка држава]] правни систем је одликовала велика нестабилност и умногоме је зависио од воље владара. Након голготе [[Први светски рат|Првог светског рата]] и настанка Нове државе Краљевине [[Срби|Срба]], [[Хрвати|Хрвата]] и [[Словенци|Словенаца]] дошло је до усвајања тзв. [[Видовдански устав|Видовданског устава]] 28.06.1921. године <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/vidovdanski_ustav.html Видовдански устав]</ref> Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 28. jun 1921 (Vidovdanski ustav), [[Архив Југославије]]]</ref> који је требао да омогући напредак и развој државе. Међутим, антагонизми који су карактерисали државу довели су до убиства посланика Хрватске сељачке странке у скупштини<ref>[http://Меци%20са%20говорнице%20:%2085%20година%20од%20атентата%20у%20Скупштини%20Краљевине%20СХС%20 Меци са говорнице : 85 година од атентата у Скупштини Краљевине СХС ]</ref> заједничке државе узроковали су да краљ [[Александар I Карађорђевић]] 6. јануара 1929. године суспендује овај Устав што је догађај који је у историји познат као [["Шестојануарска диктатура"]]. Тада је и дошло да промене назива државе из [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]] у [[Краљевина Југославија]] са циљем стварања свести о новом народу, али такав наметнут потез никада није донео жељене резултате већ је постојећу кризу само додатно продубио. Суспензија Устава од стране монарха је државу довела на ивицу распада, па је ради умирења јавности Александар I Карађорђевић 6. септембра 1931. године донео такозвани [[Октроисани устав (вишезначна одредница)|"Октроисани"]] или "Септембарски устав" <ref>http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/oktroisani_ustav.html</ref> који је требао да створи привид како је Краљевина Југославија [[Уставна монархија|уставна]], парламентарна монархија <ref>[http://парламентарна%20монархија парламентарна монархија]</ref>, иако је у суштини сва власт и даље остала у рукама краља. Тешке муке државе од које се пуно очекивало, а јако мало добило прекратила је нацистичка окупација <ref>[http://6.%20април%201941.%20године 6. април 1941. године]</ref><ref>[http://Капитулација%20краљевине%20Југославије Капитулација краљевине Југославије]</ref>.

Ослобођењем од немачке окупације и формирањем [[Федеративна Народна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] и доношењем првог Устава те државе 31. јануара 1946. године <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_fnrj.html Устав ФНРЈ]</ref> формалноправно је формирана нова држава, по свом политичком уређењу република, чиме је период монархија на овом просторима дефинитивно завршен. Овај Устав је свој узор имао у [[УставуУстав СССР-а из 1936. године|УставУставу СССР-а из 1936. године]] и дефинисао је ФНРЈ као чврсту федерацију. Да би се избегао правни вакуум до потпуног формирања правног поретка нове државе дошло је до преузимања норми и закона из предратног периода који нису били у супротности са уређењем и политичким карактером новонастале државе <ref>[http://www.projuris.org/Pogledajte/svim14.pdf СВИМ]</ref> . Нова етапа у правном уређењу Југославије наступила је доношењем [[УставаУстав од 7. априла 1963. године|УставУстава од 7. априла 1963. године]] познатог још и као [["Повеља самоуправљања"]] <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_sfrj_1963.html Устав СФРЈ 1963.]</ref> који је донет из уверења да су се нови односи, као и сама држава формирана после Другог светског рата, довољно учврстили како би се ти односи применили у свим сферама друштвених односа. Са уставно-правног становишта најважнија новина била је формирање Уставног суда, као највише судске инстанце која је имала задатак да чува и штити уставни поредак [http://Социјалистичке%20Федеративне%20Републике%20Југославије [Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]]. Суштинске промене у структури федерације уведене су Уставним амандманима из 1967 и 1968. године, а свој коначан облик су попримиле 1971. године <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/amandmani_na_ustav_iz_1963.html Амандмани на Устав из 1963.]</ref> и оне су представљале спровођење у пракси закључака који су донети на [[ОсмомОсми конгресуконгрес Савеза комуниста Југославије|ОсмиОсмом конгресконгресу Савеза комуниста Југославије]] одржаном у [[Београду|Београд|Београду]] који је практично означио почетак трансформације Југославије од чврсте федерације ка све лабавијој Конфедерацији. Практични довршетак тог процеса је проглашење [[УставаУстав СФРЈ од 21. фебруара 1974. године|УставУстава СФРЈ од 21. фебруара 1974. године]] <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_sfrj_1974.html Устав СФРЈ из 1974.]</ref> . Његове најбитиније одредбе су увођење консензуса република и покрајина приликом глсања, као и легализовање права на самоопредељење и отцепљење али без прецизирања ко су носиоци тог права, републике или народи, што ће касније бити један од најбитнијих узрока крвавог распада заједничке државе.

Као и Краљевину, тако је и државе које су постојале после Другог светског рата, карактерисала је несталност и велика променљивост правних аката, посебно закона који су требали да регулишу поједине области из живота. Једини изузетак од тог неписаног правила било је доношење [http://Закона%20о%20облигационим%20односима Закон о облигационим односима] 1978. године који је у скоро непромењеном облику и данас на снази. Средином 60-их година 20 века у стручној јавности је сазрела свест о потреби доношења једног закона који ће на еловит и јединствен начин регулисати област [[Облигационо право|облигационог права]]. Одговоран посао израде једног оваквог закона поверен је [[Mihailo Konstantinović|Михаило Константиновић]] и он је у [[Београду|Београд|Београду]] 1969. године објавио књигу "Облигације и уговори", скица за законик о облигацијама и уговорима која је била својеврстан нацрт закона<ref>[ http://Облигације%20и%20уговори,%20скица%20за%20законик%20о%20облигацијама%20и%20уговорима Облигације и уговори]</ref>. Но, у светлу уставних промена које су се догађале у СФРЈ и којима је дошло до прерасподеле надлежности између федерације и република у корист ових других и овај нацрт је морао претрпети битне промене које су резултирале тиме да је само општи део облигационог права остао у надлежности федерације, док је посебни део "спуштен" на ниво република. Осим овог, професор Константиновић је израдио и нацрте великог броја других значајних законских аката, попут, Основног закона о браку (1946), Закона о застарелости потраживања (1953), Закона о наслеђивању (1953) и других <ref>[[Mihailo Konstantinović|Михаило Константиновић]]</ref> .

Жеља за наставком заједничког живота била је пресудна за одлуку Србије и Црне Горе да формирају [[Савезну Републику Југославију|Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] или такозвану "Трећу Југославију" доношењем Устава од 27. априла 1992. године <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_srj_1992.html Устав СРЈ 1992. ]</ref> која је дефинисана као заједница две равноправне републике и два равноправна народа. СРЈ је имала председника, савезну скупштину и владу. Разлике које су се почеле рађати између политичких елита две републике у гледању на бројна питања од значаја за функционисање државе довеле су до тога да СРЈ практично престане да постоји иако је формално она и даље била јединствен субјект међународног права. Најбољи пример тог апсурда је и ситуација где је у једног тренутку на територији СРЈ постојале две валуте, динар у Србији и евро у Црној Гори. Неодрживост такве ситуације, али и немогућност да се без већих штетних последица спроведе у стварном животу раздвајање две републике између којих су постојале бројне везе условила је формирање [[Државне заједнице Србије и Црне Горе|Државна заједница Србија и Црне Гора]] која је и званично проглашена 4. фебруара 2003. године доношењем [[Уставна повеље Државне заједнице Србије и Црне Горе|Уставне повеља Државне заједнице Србија и Црне Гора]] <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustavna_povelja_dzscg_2003.html Уставна повеља ДЗСЦГ 2003.]</ref> . Колико је у правном смислу ова творевина била накарадна најбоље говори пример да она није имала главни град, већ само административни центар. Државна заједница је само био покушај мирне транцизије ка формалном и званичном раздвајању две републике који се и десио после 88 година заједничког живота [[проглашење независности републике Црне Горе|проглашењем независности републике Црне Горе]] 3. јуна 2006. године. Том одлуком црногорског парламента завршена је историја постојања разних држава под именом Југославија на овом простору <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije.html Конститутивни акти Југославије]</ref> .