Исправљач — разлика између измена

#[[трансформатор|мрежни трансформатор]];

#блок исправљачких елеманата, [[диода|диоде]];

#и наравно прикључак за потрошач.

 

Функција блока исправљачких елемената је претварање [[наизменична струја|простопериодичног напона]] у једносмерни пулсирајући напон. Његов рад се заснива на исправљачком својству [[полупроводник|полупроводничких]] диода.

 

 

Напредније изведбе исправљача у себи могу имати и [[стабилизатор]] излазног напона или струје.

:<math>V_{peff}= \frac {V_{sm}} {\sqrt {2}}</math>

 

Полуталасни и пуноталасни исправљачи су довољни за стварање једносмерне струје, али ни један ни други не испоручују потрошачу '''константну једносмерну струју'''. Да би се добила константа једносмерна струја на излазу мора се користити коло за '''пеглање''' напона. Најједноставнији облик тог кола јесте са [[кондензатор|кондензатором]] паралелно везаним са исправљачким блоком.

 

 

Док напон на излазу исправљача расте, он пуни кондензатор и истовремено испоручује струју оптерећењу. Након четвртине периоде, када напон исправљача достигне максималну вредност, кондензатор је напуњен до максималне вредности. Након овога напон на исправљачу почиње да опада. То изазива пражњење кондензатора кроз оптерећење. Ако је [[капацитивност]] кондензатора довољно велика, кондензатор ће се спорије празнити него што опада напон на исправљачу. Тако потрошач добија напајање са мањом „таласношћу“. Уколико је капацитивност кондензатора већа то ће таласање напона бити мање. Зато се у овим случајевима најчешће користе [[електролитски кондензатор|електролитски кондензатори]].

 

== Извори ==