Репликација ДНК — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
Нема описа измене |
||
Ред 10:
[[Датотека:DNA_replication_split.svg|мини|200п|десно|Семиконзервативност репликације]]
Способност ДНК да дуплира саму себе од основне је важности за њену улогу наследног материјала. За репликацију је од највеће важности принцип [[комплементарност]]и везивања наспрамних база у полинуклеотидним ланцима ДНК. Удвајању молекула ДНК претходи расплитање двоструке спирале и одвајање родитељских ланаца. Родитељски ланци служе као калуп (матрица) за синтезу новог комплементарног ланца ДНК. Сваки новонастали молекул ДНК садржи по један стари и један нови ланац ДНК, па се због тога каже да је репликација '''семиконзервативан''' процес (лат. -{semi}-= полу; -{konservativan}- =очуван).
Доказ да је репликација [[семиконзервативност|семиконзервативан]] процес добијен је из експеримената са бактеријом [[Escherichia coli|ешерихијом]] (-{[[Escherichia coli]]}-). Бактерије су гајене на медијуму који је садржао тешки [[азот]] (-{N15}-) и утврђено је да се он уградио у њихове ћелије и ДНК. Затим су ове бактерије пребачене на медијум који је садржао лаки азот -{N14}- и у њему је обављена само једна деоба бактерија. На основу анализе састава ДНК утврђено је да она садржи N15 и N14 у једнаким количинама.
| |||