Франо Супило — разлика између измена

Након побједе српско-аутономашке коалиције на општинским изборима у [[Дубровник]]у (мај [[1890]]) стара идеја о покретању политичког листа сада је поновно оживјела. Главни заговорник покретања листа био је Супило којем је идеја водиља била овим се листом супроставити србијанској пропаганди. Супилов труд уродио је плодом и 7. фебруара 1891. у Дубровнику почиње излазити тједник Црвена Хрватска. Име је узето према Љетопису попа Дукљанина у којем се јужна Далмација назива Црвеном Хрватском. Као име накладника у заглављу листа отиснуто је Супилово име. У то вријеме присташа је Старчевићеве Странке права. У првом броју листа објављена је програмска схема листа коју пише Супило. У том тексту закључује како хрватски народ има право, као и други славенски народи, на опстанак и уједињење што би требали разумијети и с тиме се солидаризирати и други јужнославенски народи. И ту се конкренто осврће на Србе који оспоравају „Име, развој и државно уједињење Хрватско“ умјесто да Хрватима пруже помоћ. Неколико дана касније појављује се други Супилов чланак у под насловом „Исправак“ у којем износи тезу о преуређењу Аустроугарске из двојне монархије у федералну државу. Према Супилу ту државу требају творити државе свих народа који се налазе у склопу Аустроугарске.

 

 

 

Због питања начина уједињења и будућег уређења заједничке државе долази у оштар сукоба с Николом Пашићем и почетком липња 1916. иступа из Југославенског одбора јер већина у њему подупире Пашића. Супило се залагао за федерално, а против централистичко-монархистичког, уређење будуће државе. Након иступања из Југославенског одбора па све до своје смрти наставио је дипломатску борбу за ослобођење и уједињење јужнославенских земаља на равноправној бази. Преминуо је 23. рујна 1917. у Лондону. Супилово главно дјело је Политика у Хрватској које чине чланци из Ријечког новог листа. Прво издање је објављено 1911., а друго 1953. године