Vitamin — разлика између измена

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Osetljiv je na toplotu, bazne rastvore i oksidaciona sredstva. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 -{mg}-. Ima ga u žitaricama (pšenica, pirinač, soja), kvascu, mahunastom povrću, džigerici, karfiolu, svinjskom mesu. Neohodan je za normalan rad nervnih ćelija, pospešuje rast, plodnost, laktaciju i probavu. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje neurološke smetnje poput [[neuropatija|neuropatije]], emotivnu nesigurnost, slabost mišića, umor, [[depresija|depresiju]] i bolest [[beriberi]].

 

{{Посебан чланак|Vitamin B2}}

Kristalno jedinjenje žutonarandžaste boje, rastvorljivo u vodi i alkoholima, osetljivo na oksidaciona sredstva. U organizam se unosi u čistom obliku. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 -{mg}-. Ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, kvascu, jajima, mesu, žitaricama, mahunastom povrću. Sastojak je mnogih važnih koenzima neophodnih za enzimske procese u organizmu, utiče na vid, učestvuje u izgradnji ćelija sluzokože, kože i [[crvena krvna zrnca|crvenih krvnih zrnaca]]. Njegov nedostatak utiče na promene na sluzokoži i uzrokuje [[zapaljenje jezika]], očiju, otekline usana, [[anemija|malokrvnost]], crevne poremećaje, mišićnu slabost i zastoj u rastu.

 

{{Посебан чланак|Vitamin B5}}

Svetložuto viskozno ulje rastvorljivo u vodi. U organizam se unosi u vidu životinjskog koenzima A i u tankom crevu se oslobađa u pantotensku kiselinu, a zatim učestvuje u izgradnji različitih [[koenzim]]a u organizmu. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 4-10 -{mg}-. Ima ga u junećem i svinjskom mesu, brokolima, kelju, jagodama, pomorandžama, mleku, kvascu, žumancu. Daje snagu organizmu, utiče na rad hornoma, ubrzava zaceljivanje rana, uspostavlja pravilnu razmenu materija u organizmu. Nedostatak nije zabeležen kod ljudi.

 

{{Посебан чланак|Vitamin B6}}

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima, otporno na fizička i hemijska sredstva, ali ne i na ultraljubičaste zrake. U organizam se unosi u obliku provitamina, da bi u jetri prešao u aktivni oblik vitamina. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1,2-2 -{mg}-. Ima ga u žitaricama, krompiru, jajima, ribi, svinjsom mesu, iznutricama, zelenom kupusu, bananama i kvascu, a sintetiše ga crevna flora. Značajan je za metabolizam [[nezasićene masne kiseline|nezasićenih masnih kiselina]] i pojedinih [[aminokiselina]]. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje kožna oboljenja i nervne poremećaje.

{{Посебан чланак|Vitamin B12}}

Složeno hemijsko jedinjenje crvene boje, rastvorljivo u vodi i osetljivo na vazduh i svetlost. Sadrži [[kobalt]]. Kobalamin sintetišu isključivo neki [[Mikroorganizam|mikroorganizmi]], ne stvaraju ga ni biljke ni životinje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: oko 3 mkg. Ima ga u iznutricama, mleku, mesu, jajima, a sintetiše ga crevna flora. Neophodan je za rast, pravilno stvaranje i sazrevanje crvenih krvnih zrnaca i normalan rad nervnog sistema. Nedostatak uzrokuje [[anemija|anemiju]] i teške promene na nervnom sistemu. Kod vegetarijanaca dolazi do [[avitaminoza|avitaminoze]], jer biljna hrana ne sadrži dovoljno vitamina B12.

 

== Vitamin -{C}- (askorbinska kiselina) ==

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u mastima, unosi se u organizam hranom, a nastaje pod uticajem Sunčeve svetlosti (ultraljubičastih zraka). U jetri i bubrezima se prerađuje u aktivni oblik, a skladišti se u jetri, mišićima i masnom tkivu. Postoji 6 srodnih oblika (-{D1}- do -{D6}-). Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 5-10 mkg. Ima ga u ribljem ulju, kvascu, haringi, sardinama i drugim morskim ribama, jajima, avokadu, buteru, kajmaku, govedini. Važan je za regulisanje količine kalcijuma i fosfora u krvi, utiče na plodnost, [[imunski sistem]] i pravilno okoštavanje. Nedostatak uzrokuje [[rahitis]] kod dece, razmekšavanje i šupljikavost kostiju kod starijih, grčenje mišića. Velike količine vitamina -{D}- su otrovne, a dnevna doza se uvek kombinuje sa vitaminom -{A}-.

 

{{Посебан чланак|Vitamin E}}

Vitamin E je žućkasto ulje rastvorljivo u mastima, otporno na zagrevanje a osetljivo na oksidaciju. Poznata je grupa od 7 različitih jedinjenja ovog vitamina istog dejstva, ali različite jačine. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 10-15 -{mg}-. Ima ga u klicama [[Žitarice|žitarica]], [[kukuruz]]nom, [[suncokret]]ovom i [[maslina|maslinovom]] ulju, [[orah|orasima]], [[lešnik|lešnicima]], [[avokado|avokadu]], [[badem]]u, [[kikiriki|kikirikuju]], mahunastom povrću. Važan je kao antioksidans, utiče na pravilno lučenje [[hormon]]a, rad mišića i [[nervni sistem|nervnog sistema]], štiti od radijacije, otrovnih materija, lekova i metala. Smanjuje rizik od [[kancer]]oznih oboljenja, i štiti srce i [[krvotok]]. Nedostatak ovog vitamina izaziva poremećaj rada mišića i nervnog sistema.

Kristalno jedinjenje teško rastvorljivo u vodi i otporno prema mnogim hemijskim reakcijama. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 30-100 mkg. Ima ga u mesu, jajima, džigerici, bananama, šampinjonima, grašku, karfiolu, spanaću, orasima, čokoladi, a sintetiše ga i crevna flora iz [[masna kiselina|masnih kiselina]]. U vidu koenzima učestvuje u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata. Nedostatak se retko javlja, a može nastati usled dugotrajne upotrebe [[antibiotik]]a.

 

{{Посебан чланак|Vitamin K}}

Kristalno jedinjenje žućkaste boje, rastvorljiv u mastima, otporan na zagrevanje. Ima sedam oblika, od toga 2 prirodna koje stvaraju bakterije u crevima i 5 sintetičkih. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 60-70 mkg. Ima ga u brokolima, spanaću, kelerabi, zelenoj salati, iznutricama. Neophodan je za sintezu protrombina koji deluje na zgrušavanje krvi. Nedostatak ovog vitamina je redak slučaj i javlja se kod dugotrajnog uzimanja [[antibiotik]]a koji uništavaju [[crevna flora|crevnu floru]].

 

== Antivitamini ==