Жак Конфино — разлика између измена

{{сређивање|унутрашње везе}}

 

У родном граду Лесковцу провео је од 1920-1936 године као лекар,а потом прешао у Београд,где отвора приватну ординацију као стручњак за лечење астме и рендгенологију.Захваљујући Конфину,Лесковац је добио први рендген апарат,1924 године. Други светски рат провео је у заробљеништву у Италији.Након ослобођења ,враћа се у Београд и ради као лекар Главне војне болнице.Конфино је писао приче, хумореске, путописе , и објављивао их најпре у "Лесковачком гласнику", а потом u "Јеврејском животу", "Јужном погледу", "Политици", "Српском књижевном гласнику", "НИН"-у, "Медицинском гласнику", Јежу" и др. Књиге су му преведене на албански, чешки, енглески, мађарски, немачки, пољски, португалски, словачки, турски... а он сам, преводи с немачког и италијанског, а служи се француским и португалским.

Жак Конфино се први пут јавља у књижевности тек у својим четрдесетим годинама,и то хумористичким причама.

 

 

 

 

 

*Моји општинари, Београд, 1934, »Геца Кон«

*Нове хумореске, Београд, 1960, »Минерва«

 

 

*Мој Јоцко, Београд, 1937, »Геца Кон«

*Јеси ли ти разапео Христа?, Београд, 1968, »Јеж«

 

 

*Плагијат

*Штрајк у заробљеничкој болници (Репатрирци)

 

 

*Пожути докторе! Приручник за лекаре и медицинаре, а, вала, и за болесне и здраве

 

[http://www.jevrejski-glas.freeservers.com/10-feb/Galerija.html]. Јеврејски глас