Логор Доња Градина — разлика између измена

Оформљен је [[1941]]. године, одмах по успостави [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], а био је активан све до завршетка Другог свјетског рата [[1945]]. и слома [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. Пред својим бегом, [[1945|1945.]]. године, да сакрију траг својим злоделима, усташе су палили мртва телеса и пепео бацали у Саву. Око 2 вагона пепела до данас је остало на обали Саве. Још увек су се налазиле и несагореле лобање и пршљенови. Велики гроб деце, које су усташе побиле на „Лиману“, омладина је, нашавши им кости на обали, покопала у заједнички гроб.“ (Сарајево 1975).

То је, у пространој шуми, било место за директне ликвидације довођених [[затвореник]]а, који су или превођени из '''Логора III''' у Јасеновцу или, по хватању на терену, у колонама одмах вођени на губилиште у Градину. Јер, услед великог броја стално пристижућих колона људи, усташе су их одмах усмеравали на погубљење и закопавали их у Градину. У Градину су довођени најпре ухапшеници из насеља преко Саве, а затим су довођени [[Срби]] Републике Српске из [[Козара и Поткозарје|Поткозарја]] и [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], где су од усташког терора опустела читава села и српски крајеви. Само у лето [[1942|1942.]]. године испражњено је и опустошено око 140 српских поткозарских села, а народ је довођен у концентрациони [[логор Јасеновац]] и друге логоре (Церовљане код [[Босанска Дубица,|Босанске Дубице,]] [[Логор Млака|Млаку]] и [[Логор Јабланац|Јабланац]], [[Логор Стара Градишка|Стару Градишку]], [[Логор Новска|Новску]], [[Логор Приједор|Приједор]]). Тада је утамничено у Јасеновац и друге околне логоре око 68.500 Срба Козарчана, међу којима је било 23.850 деце, узраста од колевке до 15 година.

Према подацима које су сакупили Срби борци из Босне, у Градини је побијено и закопано преко 360.000 људи, што се приближно тачно може утврдити и прорачунима броја масовних гробница и пропорционалног броја костура у њима. Наиме, утврђено је да су усташе у многе дубоко ископане гробнице често „усађивали“ још живе или полумртве људе, тако што су на 1 квадратни метар сабијали усправно по 12 до 15 људи, које су онда маљевима одозго докусуривали. У Градини је вршен и злочин кувања лешева жртава у казанима, од чега су усташе затим правиле сапун, а кости из казана одвозили су вагонетима и изручивали у Саву. Пре неколико година пронађено је тако на више места низ Саву, када је при летњим сушама ниво воде опао врло ниско, неколико великих наслага људских костију у речном муљу и песку. Снимања терена из ваздуха такође су указала на постојање још неоткривених масовних гробница на терену Градине. Темељнија истраживања на терену Босанске Градине, вршена [[1960|1960.]]. године, забранила је [[Јосип Броз Тито|Титова]] власт.{{чињеница|date=09. 2013.}}