Михаило Керуларије — разлика између измена

'''Михаило I Keруларије''' (око [[1000]] — [[1059]]), познат још и као '''Михаило Керуларис''' и '''патријарх Михаило I''', био је [[васељенски патријарх]] од 1043. до 1059. године.

 

 

Рођен у [[Цариград]]у, Михаило је остао највише упамћен по сукобу са [[папа|папом]] [[Папа Лав IX|Лавом IX]] око црквених разлика на Истоку и Западу, пре свега због употребе бесквасног хлеба у [[евхаристија|причешћу]].<ref name="употреба бесквасног хлеба">[http://www.newadvent.org/cathen/10273a.htm]</ref>

Велики раскол је довео до окончања савеза папе и византијског цара, што је резултовало папско-норманским савезом против [[Византија|Византије]]. Екскомуникације су повучене 1965. године, када су [[папа Павле VI]] и [[васељенски патријарх Атенагора]] повукли екскомуникације на [[Други ватикански концил|Другом ватиканском концилу]]. Иако је Хамбертова екскомуникација била незаконита, овај чин је довео зближавању двеју Цркава.

 

 

[[Михаило Псел]] пише да, иако је на почетку Михаило Керуларије био у добрим односима са [[Теодора (11. век)|царицом Теодором]] пре њеног преузимања власти, по њеном доласку на трон је ступио у отворен сукоб с њом, ''јер је био гневан што Царство води жена'' и на ову тему ''говорио је потпуно отворено''. Псел тврди да би га Теодора сменила да је живела дуже због његове ''отворене дрскости и побуне''.

Михаило је такође имао улогу у абдикацији [[Михаило VI Стратиотик|Михаила VI Стратиотика]], убедивши га да абдицира 31. августа 1057. у корист генерала [[Исак I Комнин|Исака I Комнина]]. Стратиотик је слепо слушао Михаила, те се на крају и замонашио. Михаило се посвађао и са Исаком, пошто је Исак наредио конфискацију црквене имовине. У овој свађи је Михаило отишао толико далеко да је обуо пурпурне чизме, које је смео носити једино цар. Изгледа да је Михаило планирао и устанак против Исака, вероватно хотећи да доведе себе или свог рођака [[Константин X Дука|Константина Дуку]]<ref name="могућа побуна">[Skylitzes, p. 464, note 56.]</ref>, међутим Исак га је заробио и изгнао на острво Мармара 1058. године, а пошто је Михаило одбио да се покори, Псел је подигао оптужницу против њега због ''јереси и издаје''. Михаило је умро пре но што ће изаћи на суђење.

 

 

 

{{Цариградски патријарси}}