Национализација — разлика између измена

Законом о аграрној реформи и колонизацији [[1945|1945.]]. године су од приватних власника (сељаци и други власници, банке, предузећа, акционарска друштва, цркве) у корист државе одузети бројни земљораднички и неземљораднички поседи пољопривредног и шумског земљишта, као и земљишни поседи [[црква|цркава]], [[манастир]]а, верских установа и [[задужбина]].

Национализацијом из [[1946|1946.]]. године, која се наставила на већ увелико спровођену ратну и поратну конфискацију, дошло је до подржављења покретне и непокретне имовине, као и [[патент|патената]], [[лиценца|лиценци]], службености, рударских и других права приватних привредних предузећа у 42 привредне гране, тако да након тога ни једно предузеће које је било од значаја за државу и њену привреду, није остало у приватним рукама.

Преостала приватна предузећа мањег, локалног, значаја подржављена су, такође, непосредно после тога ([[1948|1948.]]. године) донетом новелом Закона о национализацији, чиме је окончана национализација у привреди.

Други талас национализације уследио је [[1958|1958.]]. године када су у државно власништво прешли станови, приватне зграде и грађевинско земљиште у броју, односно површини већим од законског максимума.

Државе настале на подручју бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], осим [[Србија|Србије]] и Федерације [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], током деведесетих година 20-тог века донеле су своје законе о [[реституцији|реституцији]] и обештећењу, али нису још коначно спровеле те законе, осим Словеније која тај процес приводи крају.

[[Словенија]] је Закон о денационализацији донела [[1991|1991.]]. г.- „Урадни лист“ Републике Словеније бр. 27/1991, 31/1993, 65/1998, 66/2000, као и одлуке Уставног суда Словеније у бр.56/92, 13/93, 24/95, 20/97, 23/97, 76/98.

[[Хрватска]] је свој закон донела [[1996|1996.]]. године - Хрватски „Закон о накнади за имовину одузету за вријеме југославенске комунистичке владавине“ објављен је у службеном гласилу Републике Хрватске „Народне новине“, бр. 92/1996, а потом више пута мењан - »Народне новине«, бр. 92/1996., 39/1999., 42/1999., 92/1999., 43/2000, 131/2000., 27/2001, 65/2001, 118/2001. и 80/2002. Значајну измену овај закон је претрпео [[1999|1999.]]. године (НН 39/1999) и то не новелом законодавца, већ Одлуком Уставног суда Хрватске број У-И-673/1996 од 21. априла 1999. године. која је озакоњена последњом новелом Закона од 5. јула [[2002|2002.]]. године.

У [[Македонија|Македонији]] Закон о денационализацији усвојен је [[1998|1998.]]. године - „Службен весник на Република Македонија“ број 43/2000-пречишћен текст;

[[Република Српска]] је донела Закон о враћању одузете имовине и обештећењу [[2000|2000.]]. године - „Службени гласник“ Републике Српске, бр. 13/2000, али је исти суспендован одлуком Високог представника за БиХ.

У Србији је [[2006|2006.]]. године усвојен Закон о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама и основана је посебна државна организација – Дирекција за реституцију која спроводи у пракси само један сегмент денационализације – враћа без накнаде одузету имовину само црквама и верским заједницама, њиховим друштвима и задужбинама. Грађани и сви остали бивши власници чекају доношење закона о денационализацији који је у припреми.