Бриони — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Разне исправке
Ред 15:
Међу првим [[племе]]нима која су населила Брионе је [[Илири|илирско]] племе [[Хистри]] (око [[1000. п. н. е.]]), након којих су дошли [[Келти]] и [[Антички Рим|Римљани]] и у [[6. век|VI век]]у [[Хрвати]]. На Брионима постоје многи културно-историјски остаци од којих су најпознатији и најсачуванији: римски ладањски дворац из -{I - II}- века и римске терме, Венерин храм, византијски каструм, [[базилика]] Св. Марије из -{V - VI}- века, црква Св. Германа из -{XV}- века.
 
Кад је у другој половини -{XIX}- [[век]]а изграђена Пула и обновљено њено војничко значење (постаје главна ратна лука Аустроугарске), Брионска острва, постају важан део њеног одбрамбеног система (направљена је утврда и осматрачмица). Године [[1893|1893.]]. аустријски индустријалац (-{P. Kupelwajser}-) купује острва и уз велике трошкове асанира. У том раду учествује и [[Роберт Кох]], који је искоренио [[маларија|маларију]] са ових острва исушивањем [[мочвара]] и порибљавањем мочваре рибицама које се хране ларвама комараца. Након тога, Бриони постају монденско летовалиште познато широм Европе.
 
Власник је подигао велике и за оно време луксузне хотеле. Поред морског купалишта, био је подигнут и наткривени базен са загрејаном водом. Направљени су путеви, углавном колски (за вожњу кочијама и бициклима), уређено је коњско тркалиште, те игралишта за голф и тенис. Острва су насељена бирном дивљачи ([[срна|срне]], [[јелен]]и, [[зец|зечеви]], [[фазан]]и, [[пловка|патке]] и др.), виногради дају добра вина, а с копна су доведени вода, телеграфско-телефонска веза и електрични вод. Туристичке су грађевине смештене на источној страни Великог Бриона, на месту које је најближе копну.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бриони