Презвитеријанство — разлика између измена

'''Презвитеријанство''' је облик [[Протестантизам|протестантског хришћанства]] који се обично придржава [[калвинизам|калвинистичкeкалвинистичке]] богословскeбогословске традицијeтрадиције и чија верска служба се врши према Презвитеријанском учењу, која наглашава Божију милост кроз веру у [[Христ]]а, ауторитет [[Свето писмо|Светог писма]], и где се не признају виши црквене чинови од презвитерског. [[Презвитер]] потиче од грчке речи и има значење [[свештеник]].

Модерно презвитеријанство своје институционалне корене вуче од времена Шкотске [[Реформација|реформације]]. Локалним конгрегацијама управљају Презвитеријанске управе представника конгрегације, а скупштинско начело се користи и на другим нивоима одлучивања. У теорији, у презвитеријанству не постоје [[епископ]]. Ипак неке презвитеријанске групе у [[Источна Европа|Источнојисточној Европи]], имају епископе. Функција старешине је још једна специфичност презвитеријанства: то су посебно изабрани лаици који учествују у управљању парохијама и одлучивању на свим нивоима. Функција [[ђакон]]а је, пак, усмерена према бризи за чланове цркве, њихове породице и заједнице. У неким конгрегацијама активне старешине и ђакони служе мандат од три године па се потом ротирају. Функције [[пастор]]а, старешине и ђакона започињу избором; једном када је пастор изабран, може задржати титулу до краја живота. Особа може истовремено бити и старешина и ђакон.

Дио презвитеријанаца је у [[20. век]]у играо важну улогу у [[Екуменски покрет | екуменском покрету]], укључујући и [[Светски савез цркава]]. Многе презвитеријанске деноминације су пронашле начине сарадње са другим црквама реформисаним као и хришћанима других традиција, посебно кроз [[Светска заједница реформисаних цркава|Светску заједницу реформисаних цркава]]. Неке презвитеријанске цркве су ушле у унију са другим црквама, поготово конгрегационалистичким, [[лутеранство|лутеранским]], [[Англиканство|англиканским]] и [[методизам|методистичким]].