Привредна реформа 1964. — разлика између измена

Реформа је након почетних позитивних резултата - повећање девизног прилива у првим годинама након увођења, конвертибилни динар, окретање привреде према стварним потребама и жељама тржишта - ускоро почела да показује и своју негативну страну. Нагло је порастао број незапослених, нагло је скочио спољни дуг и нагло су се повећале социјалне разлике у друштву. Све то довело је и до пораста друтвених и политичких тензија - ([[штрајк]]ови у предузећима, [[Студентске демонстрације у Југославији 1968.|Студентске демонстрације 1968]], [[Хрватско прољеће|немири у Хрватској]], [[Савремена историја Косова#Развој аутономије|немира на Косову]]).<br>

Заговорници реформе говорили су да тако ограничена реформа и није могла да успе. Она је требало да се прошири и на политику (увођење вишепартијског система) јер се у једнопартијској социјалистичкој Југославији (са монополом [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]]) и доминацијом друштвеног (државног) власништва у сфери производње, није могла спровести реформа на дужи рок.<br>