"Језик високог нивоа“ односи се на виши ниво апстракције од машинског језикaјезика. Уместо да се манипутације [[Регистар (рачунарство)|регистарима]], меморијским адресама и позива [[Стек (апстрактни тип података)|стека]], на високом нивоу програмски језици раде са [[Променљива (рачунарство)|променљивим]], [[Низ (структура података)|низовима]], [[Објекат (рачунарство)|објектима]], сложеном аритметиком и [[Булова алгебра|Буловим изразима]], потпроцедурама и [[Функција (програмирање)|функцијама]], петљама, [[Нит (рачунарство)|нитима]] и њиховом синхронизацијом, [[Regularni izraz|регуларним изразима]] и другим апстрактним појмовима рачунарске науке, са фокусом на употребљивост у односу на оптималану програмску ефикасносност. За разлику од програмских језика ниског нивоа, високи језици имају мало, или нимало, језичких елемената који се директно преводе у [[Машински језик|нативни машински код]]. Остале карактеристике, као што су рутине за руковање [[Ниска|нискама]] и [[Објектно-оријентисано програмирање|објектно-оријентисане]] одлике језика као и процедуре за упис/читање из [[датотека]], могу бити присутне у овим језицима.
