Револуција јасмина — разлика између измена

Протести су најјачи талас социјалних и политичких немира у Тунису у последње три деценије. Они доводе до бекства председника Зине ел Абидин Бен Али, који се после 23 године повукао са власти, напустивши Тунис [[14. јануар]]а [[2011]].

 

 

Протести у Тунису су поснати под називом као '''Тунижанска револуција достојанства'''. У западним медијима су ови догађаји обично називају '''Јасмин револуција'''.

 

Председник Туниса Бен Али управљао је Тунисом од [[1987]]. Његова влада, критикована је од стране медија и невладиних организација, али је подржан од стране [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] и [[Француска|Француске]] због прогона исламиста и економске политике, која је кришом посматрана као сјајан модел који се може применити у Северној Африци и његова лојалност америчким савезницима. Као резултат тога, бен Алијево излагање злоупотребама је довело до масовних протеста широм земље, пада владе и бекства бен Алија. Према изворима [[Ал Џазира|Ал Џазире]], широм Туниса су примљене поруке подршке ''Буазизи Твитер'', које су упућене активистима у овом делу света, са многим.

 

Ал Џазира је искористила устанак, описујући немире као комбинацију сиромаштва, незапослености и политичке репресије. Три карактеристике већине арапских друштава је велика корупција, дуга и аутократска владавина арапских лидера и већа слобода говора.

 

Дана [[17. децембар|17. децембра]] 2010, трговац Мухамед Буазизи извршио је самоспаљивање на тргу Сиди Бузид испред скупштине града из протеста због корупције и самовоље полиције. Ово доводи до озбиљних последица и малтретирања цивила од стране полиције у наредних неколико дана, а талас фотографија полицајаца како разбијају продавнице су преплавиле [[Фејсбук]] и [[Јутјуб]]. Буазизи је одмах пребачен у болницу у близини Туниса, где је и умро [[4. јануар]]а [[2011]].

 

Према изворима Ал Џазире и других медија, полиције растерује стотине младих демонстраната, користећи сузавац [[18. децембар|18. децембра]] 2010. Демонстранти су се окупили испред регионалне владе у знак протеста против односа власти према Мухамеду Буазизију, који се спалио спонтано исказујући протест зато што му је полиција запленила воће и поврће, које је покушао да прода на улицама. Извештавање о догађајима у Тунису су били ограничени, па је [[19. децембар|19. децембра]] град био пун полицајаца.

 

Тунижанинске власти власти сувеле цензуру интернета преузимајући контролу над корисничким лозинкама и проверама онлајн критике. Многи владини и приватни сајтови су блокирани.

 

Извештаји који су излагании код више корисника, међу којима је и репер Хамада бен Аоун, ухапшени су, али неки од репера и остали су касније пуштени. Удружење независних локалних медија ''Репортери без граница'' је известио да ће хапшење од најмање шест чланова и блог Активисти привући њихову пажњу да можда постоји други.

 

Хамама Хамами, лидер Комунистичке партије забрањене у Тунису, раднички активиста и истакнути критичар бен Алија, ухапшен је [[12. јануар]]а, али је пуштен два дана касније.

 

Дана [[28. децембар|28. децембра]] на националној телевизији је емитовано обраћање председника Зина ел Абидина бен Алија, критикујући људе због протеста, позивајући демонстранте, екстремисте и плаћенике и упозорио на казну. Он је такође оптужио одређене стране медије да емитују лажне оптужбе без доказа, на основу дезинформација медија. Његова примедбе су биле игнорисане и протести су настављени.

 

Дан пре пада Владе, Бен Али је најавио да неће променити важећи [[Устав]] и рекао да ће се због његових година повући са власти [[2014]].

 

Дана [[14. јануар]]а, Бен Али је распустио владу и прогласио ванредно стање. Званичан разлог је заштита Тунижана и њихове имовине. Забрањено је прикупљање више од троје људи на једном месту, ризикујући да буду ухапшени или снимак ако покушају да побегну. Он је такође рекао да жели изборе за шест месеци и да престану демонстрације, чији је циљ да га приморавају да се повуче. Франс24 је известио да је војска преузела контролу над аеродромом и блиским ваздушним простором земље.

 

Комисија за фундаменталне реформе устава и постојећих закона у организацији Бена Ијада Ачура, саслушала је и предлоге опозиције да се одложе избори за шест или седам месеци и да требају бити предмет међународног надзора.

 

* [[Арапско пролеће]]

* [[Протести у Египту (2011)]]