Социјалистичка Република Босна и Херцеговина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 28:
| Догађај5 = независност од СФРЈ
| Датум_догађај5 = 3. март 1992.
| Застава_Претходник1
| Претходник1
| Застава_Следбеник1
| Следбеник1
| Застава_Претходник2
| Претходник2
| Застава_Следбеник2
| Следбеник2
| Застава_Претходник3
| Претходник3
| Застава_Следбеник3
| Следбеник3
| Застава_Претходник4
| Претходник4
| Застава_Следбеник4
| Следбеник4
| Застава_Претходник5
| Претходник5
| Застава_Следбеник5
| Следбеник5
}}
{{Историје|Босне и Херцеговине|Републике Српске}}
Ред 56:
Конститутивни народи у СР БиХ били су - [[Муслимани (народ)|Муслимани]] (''званично шеста југословенска нација, од [[1971]]. године, данас користе назив [[Бошњаци]]''), [[Срби]] и [[Хрвати]]. Од аутохтоних националних заједница најбројнији су били [[Украјинци]], али нису имали статус званичне народности.
Независност Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине је проглашена марта [[1992]]. године, а 8. априла 1992. крње председништво јој је променило назив у '''[[Република Босна и Херцеговина]]'''. Скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је прогласила своју независност од Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине дан пре промене имена, 7. априла 1992.
== Историја ==
Ред 66:
=== Народноослободилачка борба ===
{{главни чланак|
Почетком [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]], [[1941]]. године, територија Босне и Херцеговине је ушла у састав усташке [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]]. Тада су отпочели масовни покољи усташа над српским становништвом, због чега је избио оружани устанак. Међу устаницима је убрзо дошло до отоврене поделе на [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]]. Партизане је организовала и предводила [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ), а главна жаришта њиховог устанка у БиХ били су подручја [[Босанска Крајина|Босанске крајине]] и [[Источна Босна|источне Босне]]. После слома партизанског устанка у Србији, крајем 1941, главнина и руководство партизанског [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] су прешли у БиХ, која је тада постала центар устанка у Југославији. На њеној територији вођене су одлучујуће борбе против окупатора - [[Друга непријатељска офанзива|Друга]], [[Трећа непријатељска офанзива|Трећа]] (''делимично''), [[Битка на Неретви|Четврта]], [[Битка на Сутјесци|Пета]], [[Шеста непријатељска офанзива|Шеста]] (''делимично'') и [[Десант на Дрвар|Седма непријатељска офанзива]].
Ред 153:
== Види још ==
{{
* [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ]]
* [[Босна и Херцеговина]]
|