Државна фабрика авиона Краљево — разлика између измена

 

== Позадина ==

Септембра [[1926.]] године на Дивљем пољу код [[Краљево|Краљева]] отпочела је иградња војног завода за израду и поправку авиона металне конструкције, за шта су коришћена финансијска средства и машине добијене од [[Немачка|Немачке]] на име репарације за штету учињене Србији за време Првог светског рата. Упоредо са изградњом фабрике текли су и преговори са [[Луј Бреге|Лујом Брегом]] о лиценци за производњу авиона. У то време радило се о врхунској технологији. Годину дана касније, [[14. октобар|14. октобра]] [[1927.]] потписан је уговор између Краљевине СХС и анонимног Друштва авијатичарских радионица „Луј Бреге“ из [[Париз]]а. Уговор је био потписан на пет година и по њему је на крају пете године [[Луј Бреге|Бреге]] био обавезан да испоручи 425 авиона. Држава је преузела обавезу да изгради инфрастуктуру хале, хангаре, складишта, железничку пругу, до радионице и станове за француске раднике и техничко особље. Французима је по уговуру уступљена инфрастуктура да би организовали производњу и обуку домаћих радника.

 

 

Француски радници и инжињери су стигли у новосаграђену фабрику маја [[1928.]] године и отпочели са монтажом авиона и обуком домаћих радника. У почетку је то била само монтажа већ готових склопова који су довожени из Француске. Затим су се почели производити једноставнији, а потом и сложенији делови и склопови у самој фабрици. Тек, после нешто више од годину дана из фабрике је изашао први авион, потпуно направљен у фабрици. Производња тог првог авиона у фабрици је обележена на свечан начин. Чин освећења је обавио [[Николај Велимировић|епископ Жички Николај]], уз политички и војни врх земље, и представнике дипломатског кора. Свечаности је присуствовао и сам француски конструктор [[Луј Бреге]].

 

Оквирним петогодишњим уговором између КСХС и „Анонимног друштва Луј Бреге“ из Велизија крај Париза је предвиђено да се сваке године потписује годишњи уговори којим се дефинишу количине и остали детаљи овог посла.

 

Тиме је потпуно испуњен петогодишњи уговор, произведено је и испоручено ВВ укупно 425 примерака авиона Бреге 19 и престала је њихова производња. Након напуштања производње авиона Бреге 19 и окончања уговора са француском фирмом Бреге фабрику авиона у Краљеву је преузео Ваздухопловни технички завод који је био једна од установа Команде војног ваздухопловства. У Краљеву су се радиле ревизије, веће поправке и резервни делови за авионе Бреге 19.

 

У техничком и организационом смислу фабрика је достигла свој зенит 1933. године када су запослени овладали савременом технологијом производње ваздухоплова. Са престанком производње авиона Бреге и повлачења Француза из овог предузећа, поклапа се и снажан утицај велике светске кризе. Држава више није наручивала авионе а фирма је преживљавала захваљујући одржавању авиона и производњи резервних делова. То није било довољно да би се задржали инжењери, техничари и најбољи мајстори који су носили (у техничком смислу) производњу. Када је средином тридесетих година због нарасле ратне опасности поново схваћен значај домаће авио-индустрије куповањем лиценце за производњу бамбардера Дорније -{Do 17}-, покушало се да се исправи грешка али нажалост није било довољно времена за то.

 

Када се ЈКРВ одлучило да набави нове бомбардере Дорније -{Do 17}- уговорена је испорука готових авиона а део кроз лиценцну производњу која ће се обављати у Краљеву. Испорука готових авиона је почела 1936. године а први произведени Дорније -{Do 17}- из краљевачке фабрике 1938. године. Пошто устројство Завода није било погодно за индустријску производњу авиона, на предлог министарстава војске, трговине и финансија одлучено је да се формира Државна фабрика авиона (ДФА) у Краљеву, која ће да послује на чисто комерцијалној основи под надзором министра војске и морнарице. „Уредба са законском снагом о Државној Фабрици Авиона у Краљеву“ објављена је у „Службеним новинама“ Краљевине Југославије 21. марта 1939. године. Назив предузећа је било „Државна Фабрика Авиона у Краљеву“ са седиштем у Краљеву. Фабрика је била правно лице кога је заступао један члан Управног одбора и Директор или његов заступник регистрован код надлежног суда.

 

За разлику од немачких Дорније Do 17 наш авион је имао домаће моторе Гноме-Роне К 14 од 640kW, могућност ношења различитих врста бомби, топ Хиспано 20 mm, мираљез Браунинг 13,2 mm, и два митраљеза Браунинг 7,92 mm. У ДФА је вршена монтажа авиона и тестирање на земљи и у лету, контрола од стране немачких контролора квалитета па је затим авион предаван Ваздухопловно техничком заводу где је вршена уградња наоружања и опреме. Пошто немачки контролори нису имали увида у рад ВТЗ ту су се вршиле модификације на авионима Дорније -{Do 17}-, тако да је авион произведен у ДФА био бољи од оригинала. Кроз модификације авиона Дорније -{Do 17}- у ствари је вршено прилагођавање овог авиона тактичко техничким условима које је прописала Команда ВВ.

 

Југословенска војска при повлачењу из Краљева априла 1941. године је минирала виталне делове фабрике, тако да немачки окупатор није могао да је током рата оспособи за производњу авиона. Повремено су у овој фабрици вршене само поправке авиона Бреге и Дорније. У октобру 1941. године Немци су између осталих грађана Краљева [[Краљевачки октобар|стрељали]] 540 радника ове фабрике. Оно мало преосталих машина је демонтирано и пренето у Немачку 1942. године. Након ослобођења фабрика није наставила са радом оно што је преостало од ње прикључено је Фабрици вагона Краљево.

 

== Литература ==

* М. Филиповић; Краљевски авиони - Фабрика авиона у Краљеву 1927 - 1942, Краљево, 1995.

| last = Граховац

| first = Младен

 

== Спољашње везе ==

 

== Види још ==

{{Портал|Ваздухопловство}}

 

[[Категорија:Произвођачи авиона из Краљевине Југославије]]