Википедија

Феудализам — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 4:
 
== Настанак ==
Друштвено раслојавање је у новим [[германи|германским]] државама текло врло брзо. Након сеобе племенске старјешинестарешине и угледнији чланови заједнице добили су веће посједепоседе. ТијекомТоком [[8. век|8.]] и [[9. век|9. вијекавека]] на таквим великим посједимапоседима ради разнолика радна снага. Уређени земљишни посједпосед називао се феуд и био је подијељенподељен на два дијеладела. Већи део је власник феуда, феудалац, дао у закуп сељацима (насељеник, закупник), а мањи део на коме се налазио и феудалчев двор, оставио је за себе. Сељаци – закупници би се обавезали да ће уз закупљену парцелу, одређени део дана у години радити на феудалчевом дијелуделу посједапоседа сса којег је сав приход припадао феудалцу.
 
У немирним временима ситни су посједници тражили заштиту моћнијих, а исто би се догађало и за неродних година какве су биле честе у условима слабо развијеног начина земљорадње. Предајући се у заштиту велепосједнику, сељак би му предавао своју земљу. Одмах би је и добијао назад, али не више као своје власништво. Тако би стекао заштиту, а велепосједник га је помагао сјемењем, алатом и осталим потребштинама. Иако је остао лично слободан, постао би зависан о господару. Такви сељаци су названи кметовима. Временом су и сељаци закупници претворени у кметове, па је нестало разлика у њиховом положају.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Феудализам”