Јазиги — разлика између измена

'''Јазиги''' су били једно од [[Сармати|сарматских]] ([[Ирански народи|иранских]]) племена, које је живело између [[Тиса|Тисе]] и [[Дунав]]а, на подручју данашње [[Бачка|Бачке]], где су се доселили у првом веку нове ере, из области реке [[Дњепар|Дњепра]].

 

До доласка Јазига, област између Дунава и Тисе била је насељена [[Дачани]]ма. Током првих деценија 1. века, прешавши [[Карпати|Карпате]], Јазиги заузимају простор између Тисе и Дунава, потискујући Дачане са овог простора на исток преко реке Тисе, док преостало становништво подпада под њихову власт. Средином 1. века, Јазиги долазе на Дунаву, који је био граница [[Римско царство|Римског царства]], у сукоб са римским легијама. Са Јазигима је ратовао римски цар [[Домицијан]] (89. и 92. године), а од времена цара [[Трајан]]а, били су на страни Римљана. После Трајанове смрти (117. године), упадали су у римске провинције [[Мезија|Мезију]] и [[Панонија|Панонију]].

 

Неки аутори доводе Јазиге у везу са [[Јаси]]ма, који се помињу у [[средњи век|средњовековној]] [[Угарска|Угарској]], али ова веза није доказана. Према неким мишљењима, Јаси потичу од Јазига, док су, према другим мишљењима, у питању две различите групе Сармата.

 

Антички писци описују Сармате као полуномадске становнике широке области између [[Волга|Волге]], [[Дон]]а и [[Урал (река)|Урал]]а, који су били у блиском сродству са [[Скити]]ма, чији су језик и говорили. Преци Јазига су у својој старој постојбини, богатој степама, били вешти коњаници и сточари. Настанивши се у [[Бачка|Бачкој]] они су временом прихватили седелачки начин живота, због изузетно повољних услова за земљорадњу, који су им недостајали у постојбини, али су ипак задржали бављење сточарством и пашњачки начин узгоја стоке, као и склоност ка изненадним упадима на територију римске [[Панонија|Паноније]]. Према античким историјским изворима, прелазили су [[Дунав]] бродовима или су зими упадали преко залеђене реке на римску територију ради пљачке.

 

Однос Јазига према [[Римско царство|Римском царству]] био је променљив током четири века колико су боравили на овом подручју. Периоди примирја смењивали су се са периодима сукоба и ратова, а ратно стање би се у следећем периоду претварало у савезнички или најамнички однос. У периодима савезничких односа, Јазигима је било дозвољено, сагласно мировним уговорима, да тргују са [[Римљани]]ма. Доказ за ове тврдње из писаних извора су налази римског новца, керамике и бронзаних предмета, заједно са сарматским материјалом.

 

О материјалној култури Јазига имамо сазнања како из историјских извора ([[Амијан Марцелин]]), тако и захваљујући налазима из њихових гробова и насеља у Бачкој. Насеља су градили поред речних токова, на благим узвишењима и на лесним терасама. Куће су им биле полуукопане земунице са надземним делом од јачих греда или коља оплетених прућем и блатом и кровом од трске, која је расла у изобиљу у [[мочвара|мочварним]] пределима Бачке. Ове куће су загреване помоћу калотастих пећи чије се ложиште налазило унутар куће, а одвод за дим споља. Под куће је био од набијене земље, а често је унутар куће било и отворено огњиште.

 

Према неким мишљењима, Јазиги су били и градитељи [[Римски Шанчеви|Римских Шанчева]], земљаних творевина у Бачкој грађених у 3. и 4. веку, које су служиле за одбрану од непријатеља.

 

Изглед сарматских војника, који су као савезници учествовали у [[Трајан]]овим [[Дачки ратови|Дачким ратовима]], можемо видети на рељефима са [[Трајанов стуб|Трајановог стуба]] у [[Рим]]у. Сармати су били изванредни стрелци и коњаници, а користили су и дугачка копља и мачеве. Били су више спретни у заседама него у отвореној борби. Израђивали су оклопе од иструганих и углачаних плочица од рогова, које су међусобно причвршћивали (попут крљушти) степенасто преко одеће од тканине или коже.

 

 

 

 

== Спољашње везе ==

{{портал|Историја}}

{{Commonscat|Iazyges}}

 

[[Категорија:Историја Србије у старом веку]]