Тресонче — разлика између измена

|место = Тресонче

|надм висина =1314 1.030

'''Тресонче''' ({{јез-мак|Тресонче}}) је селонасељено којеместо се налази на западуу [[Република Македонија|РепубликеРепублици МакедонијеМакедонији]], у општинизападном делу државе. Тресонче припада [[Општина Маврово и Ростуша|општини Маврово и Ростуша]].

Кроз село пролази Мала или Тресонечка река која је лева притока реке [[Радика|Радике]]. Село се налази на врло неприступачном и скривеном месту и док [[Србија|српске]] власти нису направиле пут [[1914]]. године, до села се могло доћи само кирајџиским стазама. Данас је село готово потпуно опустело и по попису из 2002. године има само 8 сталних становника мада се њихов број знатно увећа у току годишњих одмора и распуста.

Тресонче се први пут помиње у једном турском попису из [[1467]]. године, и нешто касније у Тахрир дефтеру бр. 4 из 1474 – 14761474–76 године, где се назива [[Дербенџије|дербенџијским]] селом. Становници села Тресонче били су [[Мијаци]], чији су основни начини [[Привреда|привређивања]] били [[печалбарство]] и [[сточарство]].

Тресонче је дало многе [[зограф|зографе]], тј. [[Иконопис|иконописце]] и [[фрескопис|фрескописце]], од којих је најпознатији [[Димитар Крстевић]] звани Дичо Зограф. [[Мијаци]] су били и чувени [[дрворез|дрворезбари]]. Из тресонечког рода Станишевци су били дуборесци који су између осталог израдили ремекделоремек-дело, централнисредишњи дуборез иконостаса у манастиру [[Високи Дечани]]. Од [[1900]]. године у селу је функционисалапостојала српска црква и школа у којој је учитељ био каснији академик [[Тома Смиљанић-Брадина]].