Војислав Субботић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м izvori |
мНема описа измене |
||
Ред 18:
| држава_смрти = [[Краљевина СХС]]
}}
'''Др Војислав Суботић''' ([[Нови Сад]], [[6. јануар]] [[1859]] — [[Београд]], [[4. децембар]] [[1923]]) је био српски [[Хирургија|хирург]], један од оснивача [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинског факултета у Београду]], на коме је био професор<ref name='"музеј"'>{{cite web|title=Легат Јована Суботића|url=http://www.mgb.org.rs/sr/legati/jovana-subotica|work=mgb.org.rs|publisher=Музеј града Београда|accessdate=20. 10. 2013.}}</ref> , шеф хируршког одељења Опште државне болнице у Београду, водећи хирург у [[Србија|Србији]] крајем 19. и почетком 20. века. Објавио је низ радова из области абдоминалне хирургије, [[урологија|урологије]], [[ортопедија|ортопедије]]. Његово име је у толикој мери повезано са оснивањем, развојем и афирмацијом српске оперативне медицине да се умногоме може тврдити да је био отац практичне хирургије у Србији.
== Биографија ==
Војислав Суботић је био син српског песника и политичара [[Јован Суботић|Јована Суботића]] и његове супруге Савеке, рођене Полит-Десанчић, прве председнице Српског женског савеза, који су живели у Новом Саду, где је и он рођен 1859. године. Имао је још три брата: Дејана Основну школу завршио је у [[Загреб]]у, гимназијско образовање је започео у [[Сремски Карловци|Карловцима]], а завршио у Новом Саду. Медицинске студије је започео у [[Беч]]у, које је са 17 година прекинуо да би за време [[Српско-турски рат|Српско-турског рата]] [[1876]]. године, као [[добровољац]] учествовао у борбама на [[Дрина|Дрини]]. Студије наставља у [[Париз]]у, а у доктора медицине
[[Датотека:Vojislav Subotić.JPG|thumb|220px|лево|''Доктор Војислав Суботић'']]
Као млад, веома даровит и амбициозан, лекар његова жеља је била да се даље усавршава. По заршетку студија ради на [[патологија|патолошкој]] [[анатомија|анатомији]], а затим као аспирант на Хируршкој клиници Проф. др Е. Алберта, познатог [[Чешка|чешког]] хирурга, који је од 1881. године био професор хирургије у Бечу. Др Алберт је познат по Албертовом шаву, који је увео у употребу у дигестивну хирургију.<ref name='"глас_јавности"' />
У рату са Бугарима и [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] (1912 - 1913.) је стекао многа искуства заснована на повредама малокалибарским оружјем, које проузрокује велика разарања ткива. С обзиром да је претежно радио као грађански, а не као војни хирург у Београду, нису му стизали многи од тешких рањеника који су страдали још на бојишту или убрзо након рањавања. Радећи у Палилулској болници, све до 1907. када прихвата место шефа болнице на [[Врачар]]у - Опште државне болнице, др Суботић је својом енергијом покушао и успео, да запуштене болничке прилике имени до те мере да је болница постала једна од најбољих установа тог времена. Био је строг и ауторитативан шеф.<ref name='"глас_јавности"' />
Године 1906. први пут је изабран за председника [[Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]]. Др Суботић је као учесник у ратовима 1912-1918. радио као грађански и у својству војног хирурга. У рату са Бугарима и Балканском рату радио је у позадини, Београду, где су стизали рањеници са бојишта. За време Првог светског рата он је као резервни санитетски пуковник радио у Београду, а потом у [[Ниш]]у. Не желећи да падне у ропство непријатеља, евакуисао се преко [[Албанија|Албаније]], иако је његово здравствено стање било тешко због стенокардичних напада, које га је пратило током остатка живота. Оронуо и ослабио, више није имао своје хируршко одељење, одлази у Париз и Лондон, где је радио (1916-1918) у интералијалној комисији као наш делегат, користећи своја широка познанства у иностраним лекарским круговима. У [[Лондон]]у је одржао предавање „О епидемији пегавца у Србији 1914-1915. године.
Ред 41:
Идеја за оснивање [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинског факутлета у Београду]] потекла је још давне 1898. када је [[Народна скупштина Србије]] донела одлуку да се [[Велика школа]] у Београду подигне на степен универзитета. На основу израђеног пројекта комисије из састава СКА и Велике школе, тек законом из 1905. ова промена је извршена, али Медицински факултет у то време није отпочео са радом. Међутим, уз меморандум Српског лекарског друштва, тадашња влада је одредила комисиу у саставу: др [[Милан Јовановић Батут|Милана Јовановића]], др Војислава Суботића и др [[Ђорђе Јоановић|Ђорђа Јоановића]], да израде Нацрт оргнизације будућег Медицинског факултета. Ова акција уродила је плодом и маја 1914. Скупштина Србије донела одлуку о отварању Медицинског факутлета. Први светски рат је омео извођење овог плана и тек по завршетку рата 20. фебруара 1920. је почело админстративно функционисање Медицинског факутлета у Београду.
После дугогодишњег и напорног рада др Суботић је поставио темеље прве хируршке литературе у нас и постао отац не смао српске хирургије, него целокупне опративне медицине. Због својих заслуга, изабран је 1919. за редовног професора хирургије. За првог декана новооснованог факутлета изабран је проф. др [[Милан Јовановић Батут]], а први продекан постао је проф. др Суботић. Следеће, 1921. он је изабран за декана. Његов избор за декана, утицао је на оживљавање свих делатности Медицинског факултета. У исто време је основао и Прву хируршку клинику, чији је први директор био лично он.<ref name='"глас_јавности"' />
За допринос медицинској науци и хируршкој пракси проф. др Војислав Суботић је за живота добио највише награде, одликовања и признања. Поред наведеног био је члан Француског, Немачког и Међународног хируршког друштва, Пештанског лекарског друштва, као и члан члан Париске академије медицине. Међутим, највећа награда му је била, како је сам једанпут рекао, поштовање и љубав његових ђака. Др Суботић је преминуо децембра 1923. у Београду у 64. години живота.▼
▲За допринос медицинској науци и хируршкој пракси проф. др Војислав Суботић је за живота добио највише награде, одликовања и признања. Поред наведеног био је члан Француског, Немачког и Међународног хируршког друштва, Пештанског лекарског друштва, као и члан члан Париске академије медицине. Међутим, највећа награда му је била, како је сам једанпут рекао, поштовање и љубав његових ђака. Др Суботић је преминуо децембра 1923. у Београду у 64. години живота.<ref name='"глас_јавности"' />
== Дела ==
У периоду 1886—1925 објавио је укупно 36 стручних научних радова, од чега се 20 налази у домаћој стручној литератури. Његов први рад ''Хирургија, цртице из Бугарско-српског рата'' из 1886. године у Загребу, описује обрду преко 350 рањеника са антисептичким методама, које су у то време биле оспораване од стране конзервативних лекара.<ref>{{cite book|title=Живот и дело српских научника књ. 1|year=1996.|publisher=САНУ|location=Београд|isbn=86-7025-231-7|pages=397-425|url=http://www.sanu.ac.rs/SrpskiNaucnici/Knjiga01.pdf|author=Зоран Герзић|editor=Милоје Сарић|accessdate=20. 10. 2013.|language={{ср}}, {{ен}}|format=пдф|chapter=10}}</ref>
== Легат породице ==
Заоставштина породице Суботић поклоњена је Музеју града Београда 1975. године. Састоји се од 56 предмета везаним већином за Војислајва Суботића, његовог старијег брата Дејана по чину [[генерал-лефтенанд]] и родоначелника породице др Јована Суботића, српског књижевника. Године 1986. Музеју су полењени породични албуми, [[генеалогија]] и друга породична документа.<ref name='"музеј"' />
== Извори ==
{{извори}}
== Литература ==
* [http://www.mgb.org.rs/sr/legati/jovana-subotica Музеј града Београда, Легат Јована Суботића]
* ''На данашњи дан - РТС''
| |||