Besnilo — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м literatura |
м literatura |
||
Ред 17:
Znatno ređe, usled ujeda besnih pasa ili vukova, oboleva i krupna stoka koja uključuje [[konj]]e, [[Svinja|svinje]] i [[Koza|koze]]. One međusobno gotovo nikad ne prenose besnilo. Do [[Luj Paster|Pasterovog]] pronalaska vakcine protiv besnila i ljudi su prilično često obolevali od besnila, i to samo posle ujeda besnog psa ili besnog vuka. Prenošenje besnila sa čoveka na čoveka je vrlo retko. Posle Pasterovog pronalaska, među ljudima se sve ređe sreće besnilo.
Ova se bolest javlja u dva različita oblika, oba objašnjiva činjenicom da virus napada [[nervni sistem]]. Javlja se u vidu jednog jako razdraženog stanja, po kome je bolest i dobila svoje ime, i u vidu takozvanog tihog besnila, koje i ne zaslužuje ime besnila. Oba oblika se javljaju manje-više kod svih životinja koje obolevaju od besnila.<ref name=Robbins>{{
Prvi znaci besnila kod čoveka javljaju se obično pošto su rane od ujeda već zarasle. Ako je rana bila na licu, znaci besnila mogu se javiti već 14-og dana posle ujeda, ali ako su rane na prstima noge, do pojave prvih znakova besnila može proći i dva meseca. Za to vreme rana zaraste kao i svaka druga rana. Ponekad se oko ožiljka javljaju bolovi, mravci, peckanja, a sama rana je neosetljiva.
Ред 30:
== Литература ==
* {{Cite book | author = Drew WL | chapter= Chapter 41: Rabies | editors = Ryan KJ, Ray CG (editors) | title = Sherris Medical Microbiology | edition = 4th | pages=597–600 | publisher = McGraw Hill | year = 2004 | isbn = 0-8385-8529-9 }}
* {{Cite book |author=Cotran RS, Kumar V, Fausto N |title=Robbins and Cotran Pathologic Basis of Disease |edition=7th |publisher=Elsevier/Saunders |location=St. Louis |year=2005 |page=1375 |isbn=0-7216-0187-1 }}
== Спољашње везе ==
| |||