Fantastična simfonija — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
средио чланак |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{сређивање|||||Музика}}
'''Fantastična simfonija''' ({{јез-фр|Symphonie phantastique}}) je delo francuskog kompozitora [[Ектор Берлиоз|Ektora Berlioza]]. Simfonija je primer [[Програмска музика|programske mizike]] i je posvećena ruskom imperatoru [[Николај I Павлович|Nikolaju I.]]
== Uopšteno o delu ==
Njeni nazivi su još: ''
Prva je da nema klasičnih stavova simfonije. Umesto četiri, ovde se prvi put u simfonijskoj muzici pojavljuju pet stavova. Nema ni klasične sonatne forme. Kroz svih pet stavova se provodi jedna karakteristična muzička misao zvana ''fiksna ideja'', koja u muzičkom pogledu predstavlja ''lik voljene'', koja menja karakter već prema karakteru konkretnog stava.
Druga je da se ovo delo bazira na dostignućima takozvane ''[[Програмска музика|programske muzike]]'' i prvo je veliko delo te vrste. To je tipično romantičarska estetska zabluda, po kojoj muzika nije samo čisto muzika nego, ona nam svojim zvucima, harmonijama, ''priča i pripoveda''. I tako je Berlioz, da bi nam olakšao razumevanje ove simfonije, sastavio i tekstualni program, koji danas postoji u više verzija i njime nam sa aspekta muzičke estetike, dosta naivno opisuje dramski tok u ovoj simfoniji.
Treća je potpuno nov i značajno proširen orkestarski aparat
== Zvučne karakteristike i program ==
Линија 25 ⟶ 26:
Četvrti stav je kratki ''Put na gubilište - Allegro non troppo''. Usled neuzvraćene ljubavi, ''mladi umetnik'' se truje opijumom, ali je doza narkotika preslaba i samo ga baca u san, praćen teškim vizijama. On sanja da je svoju voljenu ubio, da je osuđen na smrt i da ga mračna povorka dželata vodi na gubilište. U orkestru odjekuju zvuci marša, praćeni kricima. Na samom gubilištu, ''fiksna ideja'' sada već izobličena, ponovo se javlja i nju prekida fatalni udarac smrti.
Peti, poslednji stav je ''Veštičje poselo - Larghetto, allegro''. To je muzički prikaz vizije sahrane ''mladog umetnika'' kojoj i on sam prisustvuje. Na njoj su brojne veštice i utvare - muzika je ispunjena kricima i cerekanjem koji jedni drugima odgovaraju. Posle turobnog prikaza teme iz [[Реквијем|rekvijema]] ''Dies irae (Dan gneva)'' koju predvode zvona i bas-tube, njegova voljena - sada do groteskne karikature izobličena ''fiksna ideja'' - hvata se u veštičje kolo i definitivno gubi svoj idealni lik. To je sada groteskna igra [[veštica]] i senki. Ona postaje sve burnija i u samoj završnici, okončava se snažnim fanfarama.
== Izvođači==
| |||