Mrke alge — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 11:
| subdivision_ranks = redovi <ref>{{cite web |author=Guiry, M. D. & G. M. Guiry |year=2008 |title=AlgaeBase version 4.2 |publisher=World-wide electronic publication, National University of Ireland, Galway |url=http://www.algaebase.org/browse/taxonomy/?id=4360 |accessdate=9. januar 2008}}</ref>
| subdivision =
* -{[[Ascoseirales]]}- <small>-{Petrov}-</small>
* -{[[Cutleriales]]}- <small>-{Oltmanns}-</small>
* -{[[Desmarestiales]]}- <small>-{Setchell & Gardner}-</small>
* -{[[Dictyotales]]}- <small>
* -{[[Discosporangiales]]}-
* -{[[Ectocarpales]]}- <small>-{Setchell & Gardner}-</small>
* -{[[Fucales]]}- <small>-{Kylin}-</small>
* -{[[Ishigeales]]}-
* -{[[Laminariales]]}- <small>-{Migula}-</small>
* -{[[Nemodermatales]]}-
* -{[[Onslowiales]]}-
* -{[[Ralfsiales]]}- <small>-{Nakamura}-</small>
* -{[[Scytosiphonales]]}-
* -{[[Scytothamnales]]}- <small>-{A. F. Peters & M. N. Clayton}-</small>
* -{[[Sphacelariales]]}- <small>-{Oltmanns}-</small>
* -{[[Sporochnales]]}- <small>-{Sauvageau}-</small>
* -{[[Syringodermatales]]}- <small>-{E. C. Henry}-</small>
* -{[[Tilopteridales]]}- <small>-{Bessey}-</small>
}}
'''Mrke alge''' (-{Phaeophyta}-) su grupa [[autotrofi|autotrofnih]] [[protisti|protista]] iz grupe -{[[Heterokonta]]}-. Žive uglavnom u hladnim [[more|morima]], u svim [[životna zajednica|životnim zajednicama]]. Značajne su kao primarni producenti organskih supstanci, [[kiseonik]]a, pružaju utočište sitnijim organizmima od grabljivica, a od njih se dobijaju [[jod]], [[alginati]], [[alkohol]] manit i dr.
Mrke alge su veoma stara grupa algi koje su u toku svoje evolucije dostigle veoma visok nivo, kako po svom morfološko izgledu – anatomskoj građi, tako i po složenosti procesa razmnožavanja. Upadljiva mrka boja odlikuje sve pripadnike razdela.
== Građa ==
=== Građa vegetativne ćelije ===
[[Датотека:Capo Gallo Dicotoma.jpg|мини|лево]]
Vegetativna ćelija je obavijena [[Ћелијски зид|ćelijskim zidom]], koji je celulozno-pektinske prirode. Spoljašnji slojevi su pektinski, bubre u vodi tako da su mrke alge sluzave. Izuzetak su pripadnici razdela kod kojih u toku života dolazi do [[kalcifikacija|kalcifikacije]] ćelijskog zida. U centru ćelije je krupna [[Вакуола|vakuola]], a uz ćelijski zid, bezbojna [[Цитоплазма|citoplazma]]. U citoplazmi se obično nalaze jedno krupno [[Једро|jedro]] i veći broj sitnih, hromatofora, koji se kod mrkih algi nazivaju feoplasti. U feoplastima se nalaze pigmenti iz grupe [[Хлорофил|hlorofila]] (hlorofil ''-{a}-'' i ''-{c}-'') i [[Каротеноид|karotenoida]]. Za mrke alge posebno je specifičan fukoksatin, ksantofil, koji im daje mrku boju. U citoplazmi se u obliku sitnih, razbacanih zrnaca nalazi rezervna supstanca – polisaharid laminarin.
=== Građa talusa ===
Među mrkim algama nema [[Једноћелјски организми|jednoćelijskih]] i [[Колонијски организми|kolonijskih]] organizama. Manji broj pripadnika ovog razdela ima končast, korast, listolik ili žbunast talus, ponekad mikroskopskih dimenzija. Većina pak ima kormoidan talus koji je vidljiv golim okom, a kod nekih rodova se njegove dimenzije mere metrima, pa i desetinama metara. U poslednjem slučaju, na poprečnom preseku kroz talus zapažaju se pojedine zone izgrađene od ćelija različitog oblika, veličine i funkcije. U pogledu svog morfološkog izgleda i anatomske građe evoluiono najnaprednije mrke alge predstavljaju najviši nivo među algama uopšte.
== Razmnožavanje ==
Mrke alge se razmnožavaju [[Вегетативно размножавање|vegetativno]], [[Спорулативно размножавање|sporulativno]] i polno. Vegetativno razmnožavanje se obavlja u delovima talusa. Sporulativno razmnožavanje se obavlja putem različitih vrsta pokretnih i nepokretnih [[spora]]. Polno razmnožavanje se kod najprimitivnijih obavlja [[izogamijа|izogamijom]], kod manje primitivnih [[heterogamijа|heterogamijom]], a kod evoluciono najnaprednijih [[Oogamija|oogamijom]]. Uobičajeno je da se u ciklusu razvića javlja pravilna smena dveju biljaka – gametofita (na kojem se obrazuju gameti) i sporofita (na kojem se obrazuju spore), tj. javlja se smena „generacija“. Smena „generacija“ može da bude izomorfna (gametofit i sporofit se po obliku i veličini međusobno ne razlikuju) ili heteromorfna (gaetofit i sporofit se po obliku i veličini međusobno veoma razlikuju).
Kod najvećeg broja mrkih algi u toku sporulativnog razmnožavanja obrazuju se pokretne spore [[planospore]] (često se pogrešno označavaju kao zoospore). Samo kod jedne grupe unutar -{Pheophyta}- sporulativno razmnožavanje obavlja se obrazovanjem nepokretnih spora – tetraspora (obrazuju se četiri spore u jednoj sporangiji – tetrasporangiji).
# Sa izomorfnom smenom generacija — najprimitivnije▼
# sa heteromorfnom smenom generacija ▼
# bez nje, najnapredniji▼
Izogamija označava pojavu spajanja (kopuliranja) dva gameta koji su istog oblika, veličine i pokretljivosti. Ukoliko se spajaju dva pokretna gameta od kojih je jedan krupniji i slabije pokretan, takvi polni proces se označava kao heterogamija.
Polni proces velikog broja mrkh algi je tipična oogamija, sa određeim specifičnostima kod pojedinih pripadnika. U toku životnog ciklusa kod takvih algi se ne javlja gametofit kao posebma biljka. Gametofit se u vrlo redukovanom obliku razvija na samom sporofitu.
== Sistematika ==
[[Датотека:Bladder Wrack (Fucus vesiculosus) - geograph.org.uk - 224125.jpg|мини|десно]]
Mrke alge su svrstane u tri klase. U osnovi, podeljene su na osnovu životnog ciklusa.
{{clear}}
== Ekologija i rasprostranjenost ==
[[Датотека:Kelp-forest-Monterey.jpg|мини|лево]]
Mali broj vrsta, unutar svega tri roda, naseljava slatku vodu. Sve ostale mrke alge naseljavaju mora širom sveta. Najbujnije se razvijaju u hladnim morima jer im odgovaraju umerene i niske temperature i povećana količina hranljivih, mineralnih supstanci. Najbrojnije su na dubinama od 6 do 15 -{m}-. U zoni plime i oseke česti su i brojni pripadnici rodova -{Fucus}- i -{Posetelsia}-, nešto dublje od rodova -{Sargassum}- i -{Cystoseria}-. Rodovi -{Laminaria}-, -{Macrocystis}-, -{Nereocystis}- itd., najkupniji su [[Фотосинтеза|fotosintetički]] organizmi u vodi. Ove krupne alge često u morima obrazuju prave podvodne livade, a najkrupniji oblici povodne šume. Manji broj pripadnika razdela živi na većim dubinama, ponekad i do 250-{m}-. Mrke alge su brojne i u [[Јадранско море|Jadranskom moru]]. Posebno je interesantna i česta alga -{Fucus virsoides}- (bračić), koja živi samo u Jadranskom moru (endemit Jadranskog mora).
== Značaj mrkih algi ==
Mrke alge su u morima od izuzetnog značaka kao primarni proucenti organskih supstanci (moguće je sakupiti i preko 30 kg/m² sveže mase mrkih algi) i kiseonika. S druge strane, u podvodnim „livadama“ i „šumama“ koje ove alge grade svoje utočište i zaštitu od grabljivica, kao i područje za svoje razmnožavanje, nalaze mnogo sitniji životinjski organizmi.
Neke mrke alge čovek od davnina koriti za sopstvenu ishranu i ishranu životinja. Iz talusa -{Phaeophyta}- se izdvajaju različite supstance (jod, alginati, alkohol manit itd.) koje nalaze primenu u prehrambenoj, tekstilnoj, farmaceutskoj i drugim industrijama. U primorskim krajevima mrke alge se sakupljaju i koriste za đubrenje zemljišta, a ukoliko sadrže veće količine [[Кречњак|krečnjaka]], i za poboljšavanje njegovog kvaliteta.
== Референце ==
{{reflist}}
== Vidi još ==
* [[Црвене алге|Crvene alge]]
* [[Силикатне алге|Silikatne alge]]
* [[Зелене алге|Zelene alge]]
* [[Еугленоидне алге|Euglenoidne alge]]
== Спољашње везе ==
| |||