Нуклеарни отпад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 3:
Данас, у свету постоје милиони [[литар]]а радиоактивног отпада и хиљаде [[тона]] сагорелог [[уранијум]]а. Највећи проблем са којим се нуклеарна индустрија тренутно бори је управо руковођење, складиштење и коначно уништавање радиоактивног отпада широм света.
== Подела ==
Код ове врсте отпада разликујемо три [[агрегатна стања]]. Радиоактивни отпад делимо према пореклу, активности и према периоду полураспада.
Према пореклу разликујемо:
* ненуклеарни (болнице, истраживачке лабораторије, радиофармацеуткса индустрија)
* нуклеарни (рудници, нуклеарни реактори, затворене нуклеарне централе)
Према активности радиоактивни отпад може бити:
* ниског нивоа од 5*106 до 5*109 -{Bq}-
* средњег нивоа од 5*109 до 5*1014 -{Bq}-
* високог нивоа > 5*1014 -{Bq}-
Радиоактивни отпад ниског нивоа (-{Low-Level Waste - LLW}-) садржи малу количину изотопа који имају кратако време полутаспада. -{LLW}- чини 90% запремине целокупног радиоактивног отпада док је удео у радиоактивности 1%. Овај отпад чине делови опреме, филтери, одећа, рукавице итд.
Радиоактивни отпад средњег нивоа (-{Intermediate Level Waste - ILW}-) садржи већу количину радиоактивности, и може захтевати додатну заштиту. -{ILW}- садржи смолу из јонозимењивачких филтера, хемијске талоге и контаминиране материјале настале декомисијом. -{ILW}- чини 7% укупне запремине радиоактивног отпада и има удео од 4% у радиоактивности.
Радиоактивни отпад високог нивоа (-{High Level Waste - HLW}-) настаје када се из истрошеног горива издвоје. Чак и без репроцесирања исторшено гориво се сматра као -{HLW}-. Овај отпад заузима 3% укупне запремине радиоактивног отпада али и 95% радиоактивности.
== Депоновање радиоактивног отпада ==
Уклањање нуклеарног отпада насталог приликом коришћења нуклеарне енергије представља крупан еколошки, технолошки и зравствени проблем.
Складиштење отпада се врши према нивоу активности тог радиоактивног отпада. Управљање -{LLW}- није компликовано. Одлагање -{LLW}--а је површинског типа. Посуде са ниско радиоактивним отпадом затварају се у бетонске контејнере. Контејнери се стављају у бетонски базен који се затвара бетонском плочом и покрива земљом.
-{ILW}- складишти се на основу агрегатног стања. Гасовити отпад се скупља у резервоаре. Обрада течног радиоактивног отпада укључује филтрацију, деминерализацију и испаравања. Чврсти отпад се прво сакупља, врши се сегрегација, деконтаминација отпада тј. чишћење отпада и сечење ради лакшег паковања након тога се може почети са обрадом чврстог -{ILW}--а. Место са одлагање оваквог отпада направљено је тако да се на одабраној локацији избуше тунели слични рударским. Чврсти -{ILW}- се ставља у металне бачве и залива се бетоном за имобилизацију. Тако припремљене бачве стављају се у бетонски контејнер паралелепипедног облика. Контејнери се још једном заливају бетоном и стављају у тунеле који се пуне водонепропусним материјалом.
-{HLW}- настаје у течном стању и као такав потребно је да се претвори у чврсто агрегатно стање. То се ради процесом витрификације чиме се смањује његова запремина за 70%. Течност се претвара у стакло и излива се у стаклене блокове који се депонују у посебно припремљене бушотине у рудницима. Начин на који ће те бушотине бити припремљене зависи од врсте стена у којим се налазе. Код туфита потребни су резервоари од нерђајућег челика додатно обложени 2 -{cm}- лекуром на бази [[никл]]а. Ови резервоари су заштићени од воде са таванице прекривачем од [[титанијум]]а дебљине 1.5 -{cm}- (-{Yucca Mountain SAD}-). Резервоари који се смештају у гранит праве се од [[Гвожђе|гвожђа]] и [[Бакар|бакра]]. Бетонит представља додатну технолошку баријеру (-{Olkiluoto, Finska}-). Постоји такође мокро одлагање -{HLW}--а и оно се врши одлагањем отпада у посебне базене за истрошено гориво, али оно је привремено. Бридер реактори служе стварању и коришћењу нуклеарног горива. Фисијом стварају [[Плутонијум|плутонијумове]] и [[Торијум|торијумове]] [[Изотоп|изотопе]] и стабилне форме [[Уран|урана]]. Почетни материјал је истрошени рециклирани уран из конвенционалних реактора. Ови реактори би могли да раде потпуно независно. Овакви реактори имају проблем са великим температурама и за скидање тих температура користи се нечни натријум који је јако корозиван, лако запаљив и експлозиван у контакту са водом.
До [[1970]]. године развијене земље ([[Велика Британија]], [[Француска]], [[Jaпан]], [[САД]]) одлагале су радиоактиван отпад на дно океана. Сав овај радиоактивини отпад је трајно је загадио [[Атлантски океан]]. Уговором из [[1971]]. уведена је забрана одлагања оваквог отпада на океанско дно. Радиоактивни отпад се више не одлаже на океанско дно јер је доказано да делује погубно на океанску флору и фауну. Утицај радионуклида доводи до појаве мутагенеза, и радиоктивне честице улазе у ланац исхране и као такве врло лако се могу наћи у исхрани код човека. Као једне од опција биле су и те да се сав радиоактиван отпад одлаже на полове и у свемир. Одлагање радиоактивног отпада у свемир тренутно постоји само као теорија. Сматра се да би такав отпад могао да се избацује у орбите око [[Сунце|Сунца]] али чак и изван [[Сунчев систем|Сунчевог система]]. Реализација оваквог пројекта је изузетно опасна али и веома скупа, и као таква тешко да ће у блиској будућности бити реализована. Депоновање радиоактивног отпада на полове изричито је забрањено Антаркитичким уговором и Мадридским протоколом. Главни проблеми су високи трошкови превоза таквог отпада али и самог руковања и несигурност у односу на климу тих регија у великом временском периоду који се мери десетинама хиљада година.
Ризик од радијације свакако постоји, још увек није пронађен идеалан начин за складиштење радиактивног отпада. У блиској будућности научници се надају да ће бити пронађен и тиме спречене било какве штетне последице по околину, али и самог човека.
== Литература ==
* Савић И. Терзија В. (2000). Екологија и заштита животне средине, 9. издање. Београд
== Види још ==
Линија 9 ⟶ 49:
== Спољашње везе ==
* http://www.nemis.hr/
* http://zastitazivotnesredine.com/
* http://www.pravst.hr/zbornik.php?p=21&s=121
* http://geol.pmf.hr
* http://www.pmfbl.or
{{Commonscat|Nuclear waste}}
| |||