Отац му се звао Георгије, а мајка Анастасија. Основну школу учио је у селу [[Врановићи (Котор)|Врановићима]] и у [[Котор|Котору]], српску и италијанску. Замонашио се у манастиру [[Манастир Савина|Савини]] [[1865]]. године. Епископ [[Стефан Кнежевић]] га је рукоположио у чин [[ђакон]]а 27. јуна 1865, а у чин презвитера 2. октобра [[1866]]. године. Именован је за настојатеља манастира [[Манастир Подластва|Подластве]] [[1867]], а [[1869]]. за настојатеља манастира [[Манастир Морача|Мораче]]. Постао је игуман манастира Мораче 7. септембра [[1870]], а архимандрит 7. септембра [[1877]]. године. У то вријеме веома се истакао у борби са Турцима. Као архимандрит је био администратор [[Митрополија црногорско-приморска|Црногорске митрополије]], а такође [[Захумско-рашка епархија|Епархије захумско-рашке]]. За митрополита Црне Горе, Брда и Приморја изабран је [[1884]], а хиротонисан 18. априла [[1885]]. године у [[Санкт Петербург]]у. Био је посланик у скупштини Књажевине и Краљевине Црне Горе. Одиграо је значајну улогу у васпостављању јединствене [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Умро је 30. септембра [[1920]]. на Цетињу и сахрањен је у порти [[Цетињски манастир|Цетињског манастира]].
