Подјела власти — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м literatura
Autobot (разговор | доприноси)
м literatura
Ред 3:
По [[Слободан Јовановић|Слободану Јовановићу]], начело подјеле власти „значи да за три основне функције државне власти треба употребити различите органе: онај који издаје закон не треба у исто вријеме да суди и управља - и обрнуто“<ref>{{Cite book |last= Јовановић| first=Слободан |title=О држави - основи једне правне теорије |year= 1922| publisher= | location= | id= |pages= 259}}</ref>
 
По [[Шарл Монтескје|Монтескјеу]] „владавина треба да буде таква да се грађанин не може бојати другог грађанина... Када су законодавна и извршна власт обједињене у истој особи или у правном тијелу, слободе нема, јер постоји бојазан да ће тај монарх или сенат доносити тиранске законе да би их извршавао на тирански начин. У праву нико не може бити ограничен својом властитом вољом, него туђом.“<ref>{{citeCite book |last= Монтескје| first=Шарл |title= О духу закона|year= 1989| publisher= | location= | id= |pages= 175-176}}</ref>
 
Данас је најчешћа подјела на законодавну, извршну и судску власт. Једна од првих модерних држава која је спровела овај модел су [[Сједињене Америчке Државе]], гдје свака од три гране власти ограничава друге двије помоћу тзв. система „кочница и равнотежа“ ({{Јез-енгл|Checks and balances}}).
Ред 16:
 
== Литература ==
* {{Cite book |last= Монтескје| first=Шарл |title= О духу закона|year= 1989| publisher= | location= | id= |pages= 175-176}}
* {{Cite book |last= Јовановић| first=Слободан |title=О држави - основи једне правне теорије |year= 1922| publisher= | location= | id= |pages= 259| ref = harv}}