Хозроје II — разлика између измена

Међутим, када се Маврикијев убица Фока прогласио за цара, Хозроје је сазнавши за то дао византијског амбасадора бацити у тамницу. Потом је објавио Византији рат, наступајући као осветник убијеног цара.<ref name="WilliamSmith"/> Заправо, стваран разлог била је тежња да се успостави некадашња моћ изгубљена миром из 591. г.<ref>{{Cite book |first= Michael|last= Whitby|title= Rome at war: AD 293-696|year= 2002| publisher= Osprey Publishing|location= Oxford & New York|language= {{en}}|pages=60-61}}</ref> Прве две године рата (603-605) прошле су једнолично, али је предност била несумњиво на страни Персијанаца. Године 605. отпочела је серија блиставих победа. Те године је пала Дара, јака тврђава са десне обале Еуфрата. Њеним падом сломљена је византијска погранична одбрана. Персијској војсци прокрчен је пут за Малу Азију. Запоседнути су Турабдин, Хесен-Кефас, Мардин, Кафертута и Амида (606), затим Кара, Ресена и Едеса (607), а напослетку (608) и Хијерапољ, Кенесерин, Берхеја (данас Алепо). Године 609. Персијанци су заузели Саталу и Теодосиопољ, опустошили Кападокију и угрозили Цезареју. Недуго потом заузели су Фригију и Галатију. Године 611. заузели су Антиохију и Апамеју, а Цезареја је након дуготрајне опсаде пала 612. године. Након тога, један за другим, уследили су падови Дамаска (613), Јерусалима (614), Пелузијума и Александрије (616). Халкедон је нападнут 616, а освојен наредне 617. године. Цариград се нашао директно угрожен са свих страна. Авари су подстицани да нападну из Тракије. Персија се простирала од Систана (источни Иран) до Босфора, и од Кавказа до Сијене (данас Асуан). Чак су се нека егејска острва, попут Родоса, потчинила њеној власти. <ref>{{citeCite book |first= George|last= Rawlinson|title= A Manual of Ancient History, from the Earliest Times to the Fall of the Sassanian Empire|year= 1880| publisher= The Clarendon press|edition=2nd edition|location= Oxford|language= {{en}}|pages=592-93}}</ref> Овај успех Хозроје је постигао захвљајући срчаношћу својих војника, али и Фокином лошем потезу при избору генерала који нису дорасли ситуацији и уклањању способног Нарзеса са места команданта.<ref name="WilliamSmith"/>

Сасанидска Персија достигла је свој врхунац за време владавине Хозроја -{II}-, такође познатог и као Парвиз (Победник). Њему је пошло за руком да прошири царство на све оне области које су пре једанаест векова биле под [[Дарије I|Даријем Великим]]. Међутим, ово његово дело имало је за собом две негативне последице. Прва је била његов претеран осећај поноса и самоважности, што га је довело до тога да искида [[Мухамед]]ово писмо и да себе замало не прогласи богом.<ref name="Habibollāh175">{{citeCite book |first= Habibollāh|last= Āyatollāhi|title= The book of Iran: the history of Iranian art|year= 2003| publisher= Center for International Cultural Studies|location= Teheran|language= {{en}}|pages=175}}</ref> Наиме, шесте године по Хиџри (628) Мухамед је послао писмо Парвизу позивајући га да се преобрати у нову веру. Хозроје је поцепао писмо и наредио Бадану, персијском намеснику у Јемену, да му доведу тобожњег пророка у Ктесифон (''Желе да угасе свјетло Алахово устима својим, а Алах је Тај који усавршава свјетло Своје, макар мрзли невјерници.'' [http://www.kuran.putvjernika.com/component/mlivo/?action=viewayat&surano=61&min=0&show=10 61:8]) Кад су Баданови људи пристигли Мухамеду, овај им је наводно рекао да је Хозроје избоден на смрт, да је његов трбух распорен баш онако као што је он, Хозроје, поцепао пророково писмо. Такође, прорекао им је да ће Персија пасти пред налетом муслимана.<ref>{{cite book |first= Michael M. J.|last= Fischer|coauthors=Abedi, Mehdi|title= Debating Muslims: cultural dialogues in postmodernity and tradition |year= 1990| publisher= Univ of Wisconsin Press|location= Madison, WI [etc.]|language= {{en}}|pages=193-94}}</ref> Друга последица је била његово отуђење не само од народа који је морао да сноси све тегобе рата и његове раскалашности, него и од његових најбољих људи којима дугује извојевани успех.<ref name="Habibollāh175"/>

* {{Cite book |first=Baum|last= Wilhelm|title= Christian, queen, myth of love, a woman of late antiquity, historical reality and literary effect|year= 2004| publisher= Gorgias Press LLC.|location= New Jersey|language= {{en}}|pages=24-26| ref = harv}}