Хозроје II — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м literatura
Autobot (разговор | доприноси)
м literatura
Ред 41:
Посредовањем Маврикија, Хозроје је враћен на престо. Маврикијева подршка Хозроју осигурала је једно време мир између Византије и Персије. Цар је чак поверио свог старијег сина Теодосија персијском владару када га је угрозио [[Фока (византијски цар)|Фока]], а овај је са своје стране држао Грке за телесну гарду и оженио се његовом ћерком Маријом.<ref name="WilliamSmith">{{Cite book |editor=William Smith.|title= Dictionary of Greek and Roman antiquities, Vol. 3|year= 1870| publisher= C.C. Little and J. Brown; [etc.]|location= Boston [London, printed] |language= {{en}}|pages=721}}</ref><ref>{{Cite book |first=Maria|last= Brosius|title= The Persians: an introduction|year= 2006| publisher= Routledge|location= London|language= {{en}}|pages=157-58}}</ref><ref>{{Cite book |first=Baum|last= Wilhelm|title= Christian, queen, myth of love, a woman of late antiquity, historical reality and literary effect|year= 2004| publisher= Gorgias Press LLC.|location= New Jersey|language= {{en}}|pages=24-26}}</ref>
 
Међутим, када се Маврикијев убица Фока прогласио за цара, Хозроје је сазнавши за то дао византијског амбасадора бацити у тамницу. Потом је објавио Византији рат, наступајући као осветник убијеног цара.<ref name="WilliamSmith"/> Заправо, стваран разлог била је тежња да се успостави некадашња моћ изгубљена миром из 591. г.<ref>{{Cite book |first= Michael|last= Whitby|title= Rome at war: AD 293-696|year= 2002| publisher= Osprey Publishing|location= Oxford & New York|language= {{en}}|pages=60-61}}</ref> Прве две године рата (603-605) прошле су једнолично, али је предност била несумњиво на страни Персијанаца. Године 605. отпочела је серија блиставих победа. Те године је пала Дара, јака тврђава са десне обале Еуфрата. Њеним падом сломљена је византијска погранична одбрана. Персијској војсци прокрчен је пут за Малу Азију. Запоседнути су Турабдин, Хесен-Кефас, Мардин, Кафертута и Амида (606), затим Кара, Ресена и Едеса (607), а напослетку (608) и Хијерапољ, Кенесерин, Берхеја (данас Алепо). Године 609. Персијанци су заузели Саталу и Теодосиопољ, опустошили Кападокију и угрозили Цезареју. Недуго потом заузели су Фригију и Галатију. Године 611. заузели су Антиохију и Апамеју, а Цезареја је након дуготрајне опсаде пала 612. године. Након тога, један за другим, уследили су падови Дамаска (613), Јерусалима (614), Пелузијума и Александрије (616). Халкедон је нападнут 616, а освојен наредне 617. године. Цариград се нашао директно угрожен са свих страна. Авари су подстицани да нападну из Тракије. Персија се простирала од Систана (источни Иран) до Босфора, и од Кавказа до Сијене (данас Асуан). Чак су се нека егејска острва, попут Родоса, потчинила њеној власти. <ref>{{citeCite book |first= George|last= Rawlinson|title= A Manual of Ancient History, from the Earliest Times to the Fall of the Sassanian Empire|year= 1880| publisher= The Clarendon press|edition=2nd edition|location= Oxford|language= {{en}}|pages=592-93}}</ref> Овај успех Хозроје је постигао захвљајући срчаношћу својих војника, али и Фокином лошем потезу при избору генерала који нису дорасли ситуацији и уклањању способног Нарзеса са места команданта.<ref name="WilliamSmith"/>
 
[[Датотека:The assassination of Chosroës Parvez.jpg|мини|лево|200п|Убиство Хозроја II, рад Абдула Самада (око 1535).]]
Ред 50:
== Легат ==
[[Датотека:Nizami - Khusraw discovers Shirin bathing in a pool.jpg|мини|десно|180п|''Хозроје налази Ширину која се купа у потоку'', сцена из Хемсе (Петокњижја) [[Низами Ганџеви|Низамија Ганџевија.]]]]
Сасанидска Персија достигла је свој врхунац за време владавине Хозроја -{II}-, такође познатог и као Парвиз (Победник). Њему је пошло за руком да прошири царство на све оне области које су пре једанаест векова биле под [[Дарије I|Даријем Великим]]. Међутим, ово његово дело имало је за собом две негативне последице. Прва је била његов претеран осећај поноса и самоважности, што га је довело до тога да искида [[Мухамед]]ово писмо и да себе замало не прогласи богом.<ref name="Habibollāh175">{{citeCite book |first= Habibollāh|last= Āyatollāhi|title= The book of Iran: the history of Iranian art|year= 2003| publisher= Center for International Cultural Studies|location= Teheran|language= {{en}}|pages=175}}</ref> Наиме, шесте године по Хиџри (628) Мухамед је послао писмо Парвизу позивајући га да се преобрати у нову веру. Хозроје је поцепао писмо и наредио Бадану, персијском намеснику у Јемену, да му доведу тобожњег пророка у Ктесифон (''Желе да угасе свјетло Алахово устима својим, а Алах је Тај који усавршава свјетло Своје, макар мрзли невјерници.'' [http://www.kuran.putvjernika.com/component/mlivo/?action=viewayat&surano=61&min=0&show=10 61:8]) Кад су Баданови људи пристигли Мухамеду, овај им је наводно рекао да је Хозроје избоден на смрт, да је његов трбух распорен баш онако као што је он, Хозроје, поцепао пророково писмо. Такође, прорекао им је да ће Персија пасти пред налетом муслимана.<ref>{{cite book |first= Michael M. J.|last= Fischer|coauthors=Abedi, Mehdi|title= Debating Muslims: cultural dialogues in postmodernity and tradition |year= 1990| publisher= Univ of Wisconsin Press|location= Madison, WI [etc.]|language= {{en}}|pages=193-94}}</ref> Друга последица је била његово отуђење не само од народа који је морао да сноси све тегобе рата и његове раскалашности, него и од његових најбољих људи којима дугује извојевани успех.<ref name="Habibollāh175"/>
 
Међутим, попут свог деде, Хозроја -{I}-, и Хозроје -{II}- Парвиз је остао запамћен у иранском народном предању, али са доста другачијом репутацијом. Био је чувен по раскошности и неумерености у дворском начину живота, због чега је изнуђивао висок порез од својих поданика. Податке о царским лововима у којима је узело учешће стотину птица и осталих животиња, заједно са хиљаду соколара и робова, потврђује камени рељеф у Таквасану. Његова веза са прелепом јерменском принцезом Ширином, због које је дао изградити последњу велику персијску палату у Квасриширину (крајњи западни део данашњег Ирана), инспирисала је настанак чувене персијске љубавне приче ''Романсе о Хозроју и Ширини'', коју су обрадили многи персијски песници. Ширина је била хришћанка, а Хозројева политика верске толеранције према хришћанским заједницама у Персији је била једна више него занимљива црта његове владавине.<ref>{{cite book |first= Rowena|last= Rowena Loverance|title= Byzantium|year= 2004|edition=3rd edition| publisher= The British Museum [etc.]|edition=2nd edition|location= London|language= {{en}}|pages=39}}</ref>
Ред 58:
 
== Литература ==
* {{Cite book |first= Habibollāh|last= Āyatollāhi|title= The book of Iran: the history of Iranian art|year= 2003| publisher= Center for International Cultural Studies|location= Teheran|language= {{en}}|pages=175}}
* {{Cite book |first=Beate|last=Dignas|coauthors=Winter, Engelbert|title= Rome and Persia in Late Antiquity: Neighbours and Rivals|year= 2007| publisher= Cambridge University Press|location= Cambridge |language= {{en}}|pages=41-43| ref = harv}}
* {{Cite book |first=Георгије|last=Острогорски|title= Историја Византије|year= 1998| publisher= Народна књига-Алфа|location= Београд |language= {{sr}}|pages=97, 116-118| ref = harv}}
Линија 64 ⟶ 65:
* {{Cite book |editor=William Smith.|title= Dictionary of Greek and Roman antiquities, Vol. 3|year= 1870| publisher= C.C. Little and J. Brown; [etc.]|location= Boston [London, printed] |language= {{en}}|pages=721| ref = harv}}
* {{Cite book |first=Maria|last= Brosius|title= The Persians: an introduction|year= 2006| publisher= Routledge|location= London|language= {{en}}|pages=157-58| ref = harv}}
* {{Cite book |first=Baum|last= Wilhelm|title= Christian, queen, myth of love, a woman of late antiquity, historical reality and literary effect|year= 2004| publisher= Gorgias Press LLC.|location= New Jersey|language= {{en}}|pages=24-26| ref = harv}}
* {{Cite book |first= Michael|last= Whitby|title= Rome at war: AD 293-696|year= 2002| publisher= Osprey Publishing|location= Oxford & New York|language= {{en}}|pages=60-61}}
* {{Cite book |first= George|last= Rawlinson|title= A Manual of Ancient History, from the Earliest Times to the Fall of the Sassanian Empire|year= 1880| publisher= The Clarendon press|edition=2nd edition|location= Oxford|language= {{en}}|pages=592-93}}
 
== Спољашње везе ==