Хозроје II — разлика између измена

Сасанидска Персија достигла је свој врхунац за време владавине Хозроја -{II}-, такође познатог и као Парвиз (Победник). Њему је пошло за руком да прошири царство на све оне области које су пре једанаест векова биле под [[Дарије I|Даријем Великим]]. Међутим, ово његово дело имало је за собом две негативне последице. Прва је била његов претеран осећај поноса и самоважности, што га је довело до тога да искида [[Мухамед]]ово писмо и да себе замало не прогласи богом.<ref name="Habibollāh175">{{Cite book |first= Habibollāh|last= Āyatollāhi|title= The book of Iran: the history of Iranian art|year= 2003| publisher= Center for International Cultural Studies|location= Teheran|language= {{en}}|pages=175}}</ref> Наиме, шесте године по Хиџри (628) Мухамед је послао писмо Парвизу позивајући га да се преобрати у нову веру. Хозроје је поцепао писмо и наредио Бадану, персијском намеснику у Јемену, да му доведу тобожњег пророка у Ктесифон (''Желе да угасе свјетло Алахово устима својим, а Алах је Тај који усавршава свјетло Своје, макар мрзли невјерници.'' [http://www.kuran.putvjernika.com/component/mlivo/?action=viewayat&surano=61&min=0&show=10 61:8]) Кад су Баданови људи пристигли Мухамеду, овај им је наводно рекао да је Хозроје избоден на смрт, да је његов трбух распорен баш онако као што је он, Хозроје, поцепао пророково писмо. Такође, прорекао им је да ће Персија пасти пред налетом муслимана.<ref>{{citeCite book |first= Michael M. J.|last= Fischer|coauthors=Abedi, Mehdi|title= Debating Muslims: cultural dialogues in postmodernity and tradition |year= 1990| publisher= Univ of Wisconsin Press|location= Madison, WI [etc.]|language= {{en}}|pages=193-94}}</ref> Друга последица је била његово отуђење не само од народа који је морао да сноси све тегобе рата и његове раскалашности, него и од његових најбољих људи којима дугује извојевани успех.<ref name="Habibollāh175"/>

Међутим, попут свог деде, Хозроја -{I}-, и Хозроје -{II}- Парвиз је остао запамћен у иранском народном предању, али са доста другачијом репутацијом. Био је чувен по раскошности и неумерености у дворском начину живота, због чега је изнуђивао висок порез од својих поданика. Податке о царским лововима у којима је узело учешће стотину птица и осталих животиња, заједно са хиљаду соколара и робова, потврђује камени рељеф у Таквасану. Његова веза са прелепом јерменском принцезом Ширином, због које је дао изградити последњу велику персијску палату у Квасриширину (крајњи западни део данашњег Ирана), инспирисала је настанак чувене персијске љубавне приче ''Романсе о Хозроју и Ширини'', коју су обрадили многи персијски песници. Ширина је била хришћанка, а Хозројева политика верске толеранције према хришћанским заједницама у Персији је била једна више него занимљива црта његове владавине.<ref>{{citeCite book |first= Rowena|last= Rowena Loverance|title= Byzantium|year= 2004|edition=3rd edition| publisher= The British Museum [etc.]|edition=2nd edition|location= London|language= {{en}}|pages=39}}</ref>

* {{Cite book |first= HabibollāhRowena|last= ĀyatollāhiRowena Loverance|title= The book of Iran: the history of Iranian artByzantium|year= 20032004|edition=3rd edition| publisher= CenterThe forBritish InternationalMuseum Cultural[etc.]|edition=2nd Studiesedition|location= TeheranLondon|language= {{en}}|pages=17539}}

* {{Cite book |first= Michael|last= Whitby|title= Rome at war: AD 293-696|year= 2002| publisher= Osprey Publishing|location= Oxford & New York|language= {{en}}|pages=60-61| ref = harv}}