Себри — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{рут}}
'''Себри''' су били припадници потчињене класе у [[Историја Србије у средњем веку|средњовековној Србији]].{{Sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=44}} Сам термин ''себар'' се почео масовније користити за време владавине [[Стефан Душан|цара Душана]],{{Sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=44}} а постоје различита тумачења око тога које категорије становништва су њиме биле обухваћене. Један део аутора је сматрао да су себри били целокупно неповлашћено становништво, укључујући и зависно становништво и становнике градова у унутрашњости Србије.<ref name="Марковић">Биљана Марковић: [http://guskova.ru/~mladich/zakonik/bm_odz „О Душановом Законику“], ''guskova.ru'', приступљено на дан 25. 10. 2013.</ref> Новије тумачење је да термин ''себри'' означава целокупно невластеоско становништво изузев становништва у градовима (трговаца и занатлија), који су сачињавали посебан сталеж.<ref name="Марковић"/>
Према врсти односа и посла којим су се бавили, у сталеж себара су улазили:<ref name="Марковић"/>
*'''меропси''' — зависни [[земљорадници]];{{Sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=45}}
*'''власи''' — зависни [[сточари]];{{Sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=46-47}}
*'''сокалници''' и '''сеоске занатлије''' — такође зависно становништво, али са нешто мањим обавезама у односу на земљораднике;{{Sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=47}}
*'''[[отроци]]''' — најобесправљењнији слој становништва, робови;{{Sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=47-48}}
*'''сеоски попови''' — који су само делом припадали себарском сталежу.{{Sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=48-49}}
У [[Душанов законик|Душановом законику]] прецизно је одређен правни положај себара. Касније је појам ''себар'' постао синоним за ''сељачки'' или ''простачки''.<ref name="Ћоровић">[[Владимир Ћоровић]]: [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/1_6_l.html Историја Срба (Организација словенских племена на Балкану)], ''[[Пројекат Растко]]'', приступљено на дан 25. 10. 2013.</ref>
== Меропах ==
Линија 17 ⟶ 24:
'''''Овај појам не треба мешати са''': називом за омању скупину народа романизованог порекла, које се бави сточарењем, [[Власи (сточари)|Власи]]ма. Такође, становништво романског порекла у далматинским градовима називало је брдске пастире и сеоско становништво уопште, Власима.''
== Сокалници и сеоске занатлије ==
* '''Сокалници''' су били занатлије.
==
* [[отроци|Отрок]] је био роб у средњовековној српској држави. Отроци су били својина коју је господар могао да отуђи. Према [[Душанов законик|Душановом законику]] отрок — хришћанин није могао бити продат нехришћанину.
Отроци су били наследна својина, али се нису могли поклонити као мираз. Временом отроци постају меропси, зависни сељаци; добијају земљу на уживање са свим осталим обавезама које испуњавају према свом господару.
== Сеоски попови ==
== Види још ==
| |||