Црквенословенизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м literatura
м literatura
Ред 2:
'''Црквенословенизми''' су речи преузете из било које од редакција [[Старословенски језик|старословенског]] (други назив [[Црквенословенски језик|црквенословенски]], јер је то и данас [[Православље|православни]] литургијски језик) и прилагођене језику, најчешће оном чија је редакција. У случају српског језика, речи које се сматрају за црквенословенизме најчешће су преузимане из [[Српскословенски језик|српскословенског]] и [[Рускословенски језик|рускословенског]]. Већином су у питању речи у вези са вером, али има и осталих запажених примера.
 
Они чине интегрални део српске лексике, а наука о језику их дели на три врсте: црквенословенизме српскословенског карактера (општи, мошти, васиона, Васкрс), црквенословенизме рускословенског карактера (двери, чест/част, љубовник, праведан, нишчи) и речи оба ова карактера (бденије, јављеније, приказаније, моленије). У граматици, творби речи прецизније, предмет је проучавања стапање ''-није'' и ''-ње'', ''-тје'' у ''-ће'' и остале гласовне промене или пак именице са суфиксом ''-тељ'' (спаситељ, учитељ).<ref>{{citeCite book|last1=Станојчић|first1=Живојин|last2=Поповић|first2=Љубомир|title=Граматика српског језика|publisher=ЗУНС|location=Београд|year=2012|isbn=978-86-17-17825-1|pages=200-201}}</ref>
 
== Историја ==
Прво дело преведено за Словене била је [[Библија]], и то на старословенски, језик који су [[Ћирило и Методије]] преузели од македонских Словена. Временом, овај језик некада близак свим [[Словени]]ма, одаљио се, јер се он, као књижевни језик, није развијао, док говорни и те како јесте. Он је зато остао само језик књиге, као [[Латински језик|латински]] у западној Европи.<ref name=veli>{{citeCite book|last=Величковић|first=Станиша|title=Интерпретације 1|publisher=ФИЛД|location=Београд|year=2010|isbn=978-86-88207-00-3|pages=359-361}}</ref>
 
То се одразило и на преписивање црквених [[књига]] — сваки преписивач је у преписке уносио неке [[Фонетика|фонетске]], [[Морфологија|морфолошке]] и [[Лексикологија|лексичке]] особености језика којим је говорио. Такво прилагођавање довело је до стварања редакција или рецензија [[Старословенски језик|старословенског]] (такође називан и староцрквенословенски) — српске, хрватске, руске, чешке, бугарске — чиме су настали нови, [[Црквенословенски језик|црквенословенски језици]]. Са хришћанством, Срби су добили и своју рецензију — [[српскословенски језик]].<ref name=veli/>
Ред 33:
 
== Литература ==
* {{Cite book|last1=Станојчић|first1=Живојин|last2=Поповић|first2=Љубомир|title=Граматика српског језика|publisher=ЗУНС|location=Београд|year=2012|isbn=978-86-17-17825-1|pages=200-201}}
* {{Cite book|last=Величковић|first=Станиша|title=Интерпретације 1|publisher=ФИЛД|location=Београд|year=2010|isbn=978-86-88207-00-3|pages=359-361}}
 
[[Категорија:Црквенословенски изрази|*]]