Себри — разлика између измена

У [[Душанов законик|Душановом законику]] прецизно је одређен правни положај себара. Касније је појам ''себар'' постао синоним за ''сељачки'' или ''простачки''.<ref name="Ћоровић">[[Владимир Ћоровић]]: [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/1_6_l.html Историја Срба (Организација словенских племена на Балкану)], ''[[Пројекат Растко]]'', приступљено на дан 25. 10. 2013.</ref>

 

* '''Меропах''' је био зависни сељак у средњовековној Србији. Меропахе су називали и '''''сербљи''''', '''''земљани људи''''', '''''људи властелисци'''''. Били су обавезни да раде за свог господара и да му дају натуралну ренту. У [[Душанов законик|Душановом законику]] одређене су обавезе меропаха: да раде за господара 2 дана недељно, да му косе [[сено]], окопавају виноград, да годишње дају „цареву перперу“ (новац) и да им се ништа више преко закона не одузима.

 

Меропах није смео да напусти земљу коју је обрађивао. Међутим, [[Душанов законик|Законик]] им омогућава да се суде с господаром и царем уколико су захтеви господара у погледу рада и давања већи но што је то прописано.

 

У средњовековној српској држави '''власима''' се назива номадско становништво које се бавило сточарством [[Душанов законик]] помиње обавезе влаха (као и Законик цетињских влаха). Власи током времена постају друштвени слој који има посебан третман, није оптерећен феудалним даћама, већ плаћа одређени годишњи порез.

 

 

== Отроци ==

* [[отроци|Отрок]] је био роб у средњовековној српској држави. Отроци су били својина коју је господар могао да отуђи. Према [[Душанов законик|Душановом законику]] отрок — хришћанин није могао бити продат нехришћанину.