Себри — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
'''Себри''' су били припадници потчињене класе у [[Историја Србије у средњем веку|средњовековној Србији]].{{Sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=44}} Сам термин ''себар'' се почео масовније користити за време владавине [[Стефан Душан|цара Душана]],{{Sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=44}} а постоје различита тумачења око тога које категорије становништва су њиме биле обухваћене. Један део аутора је сматрао да су себри били целокупно неповлашћено становништво, укључујући и зависно становништво и становнике градова у унутрашњости Србије.<ref name="Марковић">Биљана Марковић: [http://guskova.ru/~mladich/zakonik/bm_odz „О Душановом Законику“], ''guskova.ru'', приступљено на дан 25. 10. 2013.</ref> Новије тумачење је да термин ''себри'' означава целокупно невластеоско становништво изузев становништва у градовима (трговаца и занатлија), који су сачињавали посебан сталеж.<ref name="Марковић"/>
У [[Душанов законик|Душановом законику]] прецизно је одређен правни положај себара. Касније је појам ''себар'' постао синоним за ''сељачки'' или ''простачки''.<ref name="Ћоровић">[[Владимир Ћоровић]]: [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/1_6_l.html Историја Срба (Организација словенских племена на Балкану)], ''[[Пројекат Растко]]'', приступљено на дан 25. 10. 2013.</ref>▼
== Подела ==
Према врсти односа и посла којим су се бавили, у сталеж себара су улазили:<ref name="Марковић"/>
Линија 10 ⟶ 13:
*'''сеоски попови''' — који су само делом припадали себарском сталежу.{{Sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=48-49}}
=== Меропси ===▼
▲У [[Душанов законик|Душановом законику]] прецизно је одређен правни положај себара. Касније је појам ''себар'' постао синоним за ''сељачки'' или ''простачки''.<ref name="Ћоровић">[[Владимир Ћоровић]]: [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/1_6_l.html Историја Срба (Организација словенских племена на Балкану)], ''[[Пројекат Растко]]'', приступљено на дан 25. 10. 2013.</ref>
▲== Меропси ==
* '''Меропах''' је био зависни сељак у средњовековној Србији. Меропахе су називали и '''''сербљи''''', '''''земљани људи''''', '''''људи властелисци'''''. Били су обавезни да раде за свог господара и да му дају натуралну ренту. У [[Душанов законик|Душановом законику]] одређене су обавезе меропаха: да раде за господара 2 дана недељно, да му косе [[сено]], окопавају виноград, да годишње дају „цареву перперу“ (новац) и да им се ништа више преко закона не одузима.
Меропах није смео да напусти земљу коју је обрађивао. Међутим, [[Душанов законик|Законик]] им омогућава да се суде с господаром и царем уколико су захтеви господара у погледу рада и давања већи но што је то прописано.
=== Власи ===
У средњовековној српској држави '''власима''' се назива номадско становништво које се бавило сточарством [[Душанов законик]] помиње обавезе влаха (као и Законик цетињских влаха). Власи током времена постају друштвени слој који има посебан третман, није оптерећен феудалним даћама, већ плаћа одређени годишњи порез.
Линија 24 ⟶ 25:
'''''Овај појам не треба мешати са''': називом за омању скупину народа романизованог порекла, које се бави сточарењем, [[Власи (сточари)|Власи]]ма. Такође, становништво романског порекла у далматинским градовима називало је брдске пастире и сеоско становништво уопште, Власима.''
=== Сокалници и сеоске занатлије ===
* '''Сокалници''' су били занатлије.
=== Отроци ===
{{главни чланак|Отроци}}
* [[отроци|Отрок]] је био роб у средњовековној српској држави. Отроци су били својина коју је господар могао да отуђи. Према [[Душанов законик|Душановом законику]] отрок — хришћанин није могао бити продат нехришћанину.
Линија 33 ⟶ 34:
Отроци су били наследна својина, али се нису могли поклонити као мираз. Временом отроци постају меропси, зависни сељаци; добијају земљу на уживање са свим осталим обавезама које испуњавају према свом господару.
=== Сеоски попови ===
== Види још ==
| |||