Породично право — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{сређивање|унутрашње везе}}
'''Породично право''' је посебна грана [[право|права]] која уређује односе у [[
== Посебна правна дисциплина и наука ==
Породично право се може посматрати са различитих аспеката:
▲Породично право се, као посебна правна дисциплина, може дефинисати у ширем и ужем смислу. У ''ужем смислу'' породично право као самостална правна грана представља скуп правних норми којима се уређују односи у породици, док у ''ширем смислу'' породично право уређује односе породице и друштва.
* као ''позитивно'' — предмет разматрања су норме чија је примена обавезна у одређеној земљи;
* у ''упоредноправном'' смислу — предмет анализе су правила о породици која важе у законодавству различитих земаља;
* ''историјскоправни'' метод — анализирају се некадашња решења из области породичног права у једној или више држава.
У модерном породичном праву значајну улогу играју и одређени ''ванправни елементи''. Породично право је нужно мултидисциплинарно
▲У модерном породичном праву значајну улогу играју и одређени ''ванправни елементи''. Породично право је нужно мултидисциплинарно - и из правног аспекта (важност наследног, стварног, облигационог, кривичног, медицинског права) и из неправног аспекта (важност биолошких, психолошких, социолошких, филозофских сазнања). Примена породичноправне норме често није могућа без ангажовања стручњака друге научне дисциплине.
Термин ''породично право'' се може односити и на науку која систематски проучава и објашњава норме породичног права као посебне правне дисциплине. Осим анализе постојећих правних норми, ова наука, констатујући несавршеност постојећег породичног законодавства предлаже измене постојећих или доношење нових правних решења.
Линија 17 ⟶ 19:
# са становишта ''историје права''.
Породично право као наука би требало да, следствено чињеници да је човек у браку и породици мултидимензионалан, поштује разне аспекте породичног живота укључујући, али не ограничавајући се на емотивне, социјалне, економске, психолошке и демографске аспекте.
== Место породичног права у правном систему ==
Римски правник [[Гај (правник)|Гај]] је у својим ''Институцијама'' извршио прву познату поделу целокупног система приватног права. Он је [[
Друго схватање, пак, породично право сврстава у шири систем грађанског права. Познати '''пандектни систем''' целокупно [[грађанско право]] дели на пет делова од којих је један управо породично право. По том систему су конципирани немачки, грчки и јапански грађански законик. Према трећој, '''јуснатуралистичкој концепцији''' породично право је, као и [[наследно право|наследно]], део материје грађанског права која уређује права друштва, док са друге стране статусно, [[Стварно право|стварно]] и [[Облигационо право|облигационо]] уређују права појединца. Ова концепција је присутна у пруском Ландрехту из 1794. године. Без обзира да ли се ради о ''дводеобној'', ''тродеобној'' или ''петодеобној'' класификацији субјективних права, свим овим правним системима је заједничко да породично право представља само део грађанског, а не засебну грану права. Ставови о специфичности и самосталности породичног права су присутни од 18. века. Француски филозофи су, нарочито [[Волтер]], [[Дени Дидро|Дидро]], [[Хелвецијус]] и [[Жан Жак Русо|Жан-Жак Русо]], као и немачка класична школа 19. века (Савињи, Пухта, Унгер), подржавали схватање о породичном праву као посебној грани права. Као законописац ''Општег имовинског законика за Црну Гору'', први је у свету ово схватање имао прилике да примени познати правник и социолог '''[[Валтазар Богишић]]''' који је, на основу анкете спроведене у народу, установио да у погледу овог права постоји толико различитих обичаја да их није могуће сврстати ни у посебну грану права, а нарочито не у оквире имовинског права. ''Грађански кодекс Руске Федерације'' уређује [[облигационо право|облигационо]], [[Стварно право|стварно]], [[наследно право|наследно]] и [[међународно приватно право]], док за потребе породичног права постоји посебан ''Породични закон''.
| |||