Породично право — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
мНема описа измене
Ред 1:
{{сређивање|унутрашње везе}}
'''Породично право''' је посебна грана [[право|права]] која уређује односе у [[Породицапородица|породици]], као и односе породице и [[друштво|друштва]]. односноТо је посебна [[правна наука]] која постојеће норме[[правне правног системанорме]] о породици систематизује, објашњава и проучава, али и предлаже нова [[Законзакон|законска]] правна решења.
 
== Посебна правна дисциплина и наука ==
Породично право се, каоКао посебна правна дисциплина, породично право се може дефинисати у ширемужем и ужемширем смислу. У ''ужем смислу'' породично право као самостална правна грана представља скуп правних норми којима се уређују односи у породици, док у ''ширем смислу'' породично право уређује односе породице и друштва.
 
Породично право се може посматрати са различитих аспеката:
Породично право се, као посебна правна дисциплина, може дефинисати у ширем и ужем смислу. У ''ужем смислу'' породично право као самостална правна грана представља скуп правних норми којима се уређују односи у породици, док у ''ширем смислу'' породично право уређује односе породице и друштва.
* као ''позитивно'' — предмет разматрања су норме чија је примена обавезна у одређеној земљи;
* у ''упоредноправном'' смислу — предмет анализе су правила о породици која важе у законодавству различитих земаља;
* ''историјскоправни'' метод — анализирају се некадашња решења из области породичног права у једној или више држава.
 
У модерном породичном праву значајну улогу играју и одређени ''ванправни елементи''. Породично право је нужно мултидисциплинарно - и изтреба га посматрати како са правног аспекта (важност наследног, стварног, облигационог, кривичног, медицинског права), тако и изса неправногдругих аспекта (важност биолошких, психолошких, социолошких, филозофских сазнања). Примена породичноправне норме често није могућа без ангажовања стручњака другедругих научненаучних дисциплинедисциплина.
Породично право се може да се, схваћено као посебна грана права, посматра из више различитих аспеката. Породично право се посматра као ''позитивно'' ако су предмет разматрања норме чија је примена обавезна у одређеној земљи. Посматра се у ''упоредноправном'' смислу ако су предмет анализе правила о породици која важе у страном законодавству. Ако се анализирају некадашња решења из области породичног права у једној или више држава онда се примењује ''историјскоправни'' метод.
 
У модерном породичном праву значајну улогу играју и одређени ''ванправни елементи''. Породично право је нужно мултидисциплинарно - и из правног аспекта (важност наследног, стварног, облигационог, кривичног, медицинског права) и из неправног аспекта (важност биолошких, психолошких, социолошких, филозофских сазнања). Примена породичноправне норме често није могућа без ангажовања стручњака друге научне дисциплине.
 
Термин ''породично право'' се може односити и на науку која систематски проучава и објашњава норме породичног права као посебне правне дисциплине. Осим анализе постојећих правних норми, ова наука, констатујући несавршеност постојећег породичног законодавства предлаже измене постојећих или доношење нових правних решења.
Линија 17 ⟶ 19:
# са становишта ''историје права''.
 
Породично право као наука би требало да, следствено чињеници да је човек у браку и породици мултидимензионалан, поштује разне аспекте породичног живота укључујући, али не ограничавајући се на емотивне, социјалне, економске, психолошке и демографске аспекте.
 
== Место породичног права у правном систему ==
Римски правник [[Гај (правник)|Гај]] је у својим ''Институцијама'' извршио прву познату поделу целокупног система приватног права. Он је [[Грађанскограђанско право]] поделио на право које се односи на ''лица'', право које се односи на ''ствари'' и право које се односи на ''тужбе''. '''Институционални систем''' и данас у основи важи у земљама романске правне баштине (Француска, Швајцарска, Аустрија).

Друго схватање, пак, породично право сврстава у шири систем грађанског права. Познати '''пандектни систем''' целокупно [[грађанско право]] дели на пет делова од којих је један управо породично право. По том систему су конципирани немачки, грчки и јапански грађански законик. Према трећој, '''јуснатуралистичкој концепцији''' породично право је, као и [[наследно право|наследно]], део материје грађанског права која уређује права друштва, док са друге стране статусно, [[Стварно право|стварно]] и [[Облигационо право|облигационо]] уређују права појединца. Ова концепција је присутна у пруском Ландрехту из 1794. године. Без обзира да ли се ради о ''дводеобној'', ''тродеобној'' или ''петодеобној'' класификацији субјективних права, свим овим правним системима је заједничко да породично право представља само део грађанског, а не засебну грану права.
 
Ставови о специфичности и самосталности породичног права су присутни од 18. века. Француски филозофи су, нарочито [[Волтер]], [[Дени Дидро|Дидро]], [[Хелвецијус]] и [[Жан Жак Русо|Жан-Жак Русо]], као и немачка класична школа 19. века (Савињи, Пухта, Унгер), подржавали схватање о породичном праву као посебној грани права. Као законописац ''Општег имовинског законика за Црну Гору'', први је у свету ово схватање имао прилике да примени познати правник и социолог '''[[Валтазар Богишић]]''' који је, на основу анкете спроведене у народу, установио да у погледу овог права постоји толико различитих обичаја да их није могуће сврстати ни у посебну грану права, а нарочито не у оквире имовинског права. ''Грађански кодекс Руске Федерације'' уређује [[облигационо право|облигационо]], [[Стварно право|стварно]], [[наследно право|наследно]] и [[међународно приватно право]], док за потребе породичног права постоји посебан ''Породични закон''.