Википедија

Предлог — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Сређивање|||||Књижевност}}
'''Предлози''' су непроменљиве помоћне [[реч]]и које стоје испред одређених падежних[[падеж]]них облика самосталних речи и служе за означавање њиховог односа према другим речима у [[реченица|реченици]], као и за ближе одређивање тог односа.<ref>Станојчић, Ж. и Љ. Поповић, ''Граматика српскога језика'', Београд: Завод за уџбенике и наставна средства</ref>
 
Предлози показују односе између [[предмет]]а и [[појава]]. Могу да означавају '''просторне''', '''временске''', '''узрочне''' и разне друге односе.
 
СтојеПредлози стоје испред [[именица]], личних [[заменице|заменица]] и других именских речи, које се налазе у одређеном падежу. По свом значењу предлози се слажу с облицима речи уз које стоје, и они показују однос тих речи према другим речима у реченици. Тај однос може бити врло разнолик. Најчешће је то:
 
* просторни однос — однос по месту: (пред капијом, над хучном реком, к њима, у касаби, с брда, из куће, под планином, на улици, поред реке, низ брдо, крај врата);
Седи пред капијом. — Вије се над хучном реком. — Пођоше к њима. — Она живи у касаби. — Силази с брда.
— Глас из куће. — Језера под планином. — Деца на ули-ци. — Ливада поред реке. — Сушта се низ брдо. — Стоји крај врата, итд.;
 
* однос по времену (за време распуста, у мрклу ноћ, с пролећа, под зиму, у лето, с јесени, у зору, пред вече, за дана, за живота, у јануару);
* однос по времену:
Иде кући за време распуста. — Изгуби се у мрклу ноћ.
Враћа се с пролећа. — Одлази под зиму. — Жању у лето. — Ope се с јесени. — Буди се у зору. — Шетње пред вече. — Сврши посао за дана. — Неће за живота.
Враћа се у јануару;
 
* однос узрока, поређења, начина, заједнице, циља, намене и сл.: (од хладноће, од јада, из обазривости, због блатњавог дна, слађи је шећер од меда, с великим одушевљењем, под руку, са свима, ради заштите од насилника, свратио је по своје ствари, липов чај за рањене другове).
С ког си млада срећу изгубила | ил' са себе, ил' са своје мајке, | ил' са свога старог родитеља?
Све пуца од хладноће. — Од јада га заболела глава.
Неће да каже из обазривости према старијима. — За-савица се не може газити због блатњавог дна. — Дуже је море од поља, слађи је шећер од меда. — Шире небо од мора сињега, брже очи од коња витеза. — С великим одушевљењем приступа свакоме послу. — Нећу служит' на срамоту Турке. — Дуго су шетали под руку.
С њима су учили школу. — Поздравио се са свима, па је сео. — Причекај док се објасним с Османом. — Ради за-штите од насилника склапали су побратимства. — Свратио је по своје ствари. — Кад не казах за те хитре ноге,... и не казах за јуначке руке,... ја не казах за варљиве очи.
— Беру и суше липов чај за рањене другове, итд.
 
Неколико предлога (више, ниже, близу) су у исто време прилози. Само према њиховој служби одређујемо када их можемо убројити у једну, а када у другу врсту речи. Кад стоје уз неки облик именице или заменице, оне су предлози (Више главе копље пободено. — Ниже куће је овећа башта. — Он станује близу вас.). Кад одређују глаголе, онда су прилози (Попели су се више. — Спустите греду ниже. — Он станује близу.).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Предлог”