Википедија

Предлог — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Сређивање|||||Књижевност}}
'''Предлози''' су непроменљиве помоћне [[реч]]и које стоје испред одређених [[падеж]]них облика самосталних речи и служе за означавање њиховог односа према другим речима у [[реченица|реченици]], као и за ближе одређивање тог односа.<ref>Станојчић, Ж. и Љ. Поповић, ''Граматика српскога језика'', Београд: Завод за уџбенике и наставна средства</ref>
 
Предлози углавном стоје испред [[именица]], личних [[заменице|заменица]] и других именских речи, које се налазе у одређеномодговарајућем падежу[[падеж]]у.▼
Предлози показују односе између [[предмет]]а и [[појава]]. Могу да означавају ''просторне'', ''временске'', ''узрочне'' и разне друге односе.▼
 
▲Предлози стоје испред [[именица]], личних [[заменице|заменица]] и других именских речи, које се налазе у одређеном падежу.
 
== Однос предлога према другим речима у реченици ==
▲Предлози показујуозначавају односеоднос између [[предмет]]а и [[појава]]. Могу да означавају ''просторне'', ''временске'', ''узрочне'' и разне друге односе.:
 
По свом значењу предлози се слажу са облицима речи уз које стоје и показују њихово однос према другим речима у реченици, а овај однос може бити:
*просторни (''у'' граду, ''на'' улици, ''пред'' кућом, ''поред'' дрвета, ''крај'' врата, ''над'' хучном реком, ''под'' планином, ''из'' куће, ''низ'' брдо, ''с'' брда, ''к'' њима);
*према временувременски (''у'' зору, ''пред'' вече, ''у'' мрклу ноћ, ''с'' пролећа, ''у'' лето, ''с'' јесени, ''под'' зиму, ''у'' јануару, ''за'' време распуста, ''за'' живота);
*[[узрок]] (''од'' хладноће, ''због'' блатњавог дна, ''из'' обазривости);
*циљ или намера (ради заштите ''од'' грома, свратио је ''по'' своје ствари);
*[[поређење]] (слађе је ''од'' меда);
*начин (''с'' великим одушевљењем, ''под'' руку);
*заједница (поздравио се ''са'' свима);
*намена (књиге су купљене ''за'' најбоље ђаке).
 
Предлози су: ''под, код, у, на, о, по, низ, уз, с(а), иза, од, до, пред, над, поред, између, после, пре, након, око, кроз, због, услед, из, ради, за, к(а), према...''
 
Неколико предлога (''више, ниже, близу'') су у исто време [[прилози]]. Само премаПрема њиховој службифункцији у реченици одређујемо када их можемо убројити у једну, а када у другу врсту речи. Кад стоје уз неки облик [[именица|именице]] или [[заменица|заменице]], оне су предлози (''Више'' главе копље пободено. — ''Ниже'' куће је овећа башта. — Он станује ''близу'' вас.). Кад одређују глаголе[[глагол]]е, онда су прилози (Попели су се ''више''. — Спустите греду ''ниже''. — Он станује ''близу''.).
 
Сем тога, неколико предлога се употребљава прилошки и као речце[[речца]]. To су предлози: ''осим, до, место,''. наНа пример: У целоме селу нико није остао, ''осим'' једнаједне деведесетогодишњадеведесетогодишње бабабабе (овде је предлог ''осим'' употребљен са значењем речи за изузимање: ''једино, само''). — To нико не може пронаћи ''до'' ти (тј. ''једино'' ти). — Гонили су их ''до'' на границу (''до'' —у смислу ''управо, чак''). — Наоружали су се најпре вилама, грабуљама и косама ''место'' ватреним оружјем (''место'' —са значењем ''а не'').
 
Предлози се употребљавају уз облике појединих имена, али се они могу употребити и уз прилоге[[прилози|прилог]]е за време: лани, зимус, летос, јесенас, ономадне, синоћ, јутрос, јуче, данас и сл. (Чекам овде ''од'' ономадне, ''од'' синоћ ''до'' јутрос. — ''Од'' лани није био код своје куће.), а и уз понеке [[реченица|реченице]] (Ништа друго и не зна ''сем'' да чини замерке другима. — ''Уместо'' да призна своју грешку, он је приписује другима).
 
== Извори ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Предлог”