Пиринејско полуострво — разлика између измена

м
=== Држава Визигота ===
{{Главни чланак|Визиготско краљевство}}
[[Датотека:Reino de los visigodos-sr.svg|мини|десно|Визиготско краљевство почетком 6. века]]
[[Визиготи]] су од 418. године имали краљевство у [[Аквитанија|Аквитанији]] (јужна Француска). Године 507. Франци запоседају њихове поседе и они се повлаче преко Пиренеја.<ref name="Cambridge Ancient v. 14">{{cite book|last=Cameron|first=Ward |coauthors=Perkins and Whitby |title=The Cambridge Ancient HIstory - Volume XIV. Late Antiquity: Empire and Successors, A.D. 425–600|page=113-114}}.</ref> У раздобљу 510-531. одбијају франачке покушаје продора.
 
Године [[534]]. формирајуформирали су своју државу са седиштем у [[Толедо|Толеду]], која контролишеје контролисала највећи део полуострва. СузбијајуСузбили су продоре [[Византија|Византије]] и [[Свеви|Свева]] и гушеугушили побуне локалног становништва у [[Баскија (историјска територија)|Баскији]] и [[Андалузија|Андалузији]]. Тек [[589]]. године краљ [[Рекаред]] прима [[хришћанство]].
 
О значају Пиренејског полуострва у то доба сведочи и чињеница да су у Толеду одржана [[Толедо#Црквени сабори у Толеду|три црквена концила Запада]] између 396. и 589. године.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/598567/councils-of-Toledo councils of Toledo], ''Encyclopædia Britannica'', приступљено на дан 28. 10. 2013.</ref> Касније се у Толеду одржавају локални савезисавети, који имају битан утицај на политику краљевства.
 
[[Визиготи]] су током два века били [[аријанизам|аријанци]]. Краљ Рекард I попео се на престо [[586]]. године. Годину дана касније одричеодрекао се аријанизма и признајепрешао православљена [[католицизам]].<ref name="Frassetto2003">{{cite book|author=Michael Frassetto|title=Encyclopedia of Barbarian Europe: Society in Transformation|url=http://books.google.com/books?id=yW-GfElbafQC&pg=PA304|date=1 January 2003|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-57607-263-9|pages=304}}</ref> Црква постижеје у овом периоду имала знатан утицај. ПотичеПотицала је јединство земље, пружајући краљу потпору против великих земљопоседника, који бранесу бранили своје привилегије. Свака одлука савета постаје државним закон. Строга верска политика уперенабила је уперена против пагана, Јевреја и аријанаца.
 
Краљеви водесу водили политику стапања Визигота са старим иберским и романским становништвом. ПреузимајуПреузимали су и учвршћујуучвршћивали старе римске установе. Године [[654]]. донесен је законик '''[[Liber iudicorumiudiciorum]]''' или '''Forum iudicum''', који замењујеје заменио разне врсте обичајног права.<ref Охрабрујуname="Sarris2011">{{cite мешовитеbook|author=Peter бракове.Sarris|title=Empires Римљаниof сеFaith: примајуThe уFall војскуof Rome to the Rise of Islam, 500-700|url=http://books.google.com/books?id=gn_KualBC6AC&pg=PA422|date=27 October 2011|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-926126-0|pages=323-324}}</ref>
 
Борбе за престо су ослабиле државу Визигота и учиниле је лаком метом муслиманских освајача почетком [[8. век]]а.
Краљеви међутим не успевају сузбити партикуларистичке тенденције.
 
=== Маварска освајања ===