У престоници Србије њен балетски таленат не пролази неопажено и Нина убрзо постаје чланица најпре [[позориште „Мањеж“|позоришта „Мањеж“]], а потом и [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта.]], где је Бриљиралаблистала је у главним улогама у балетима „Жизела“, „Копелија“ и „Мадам Батерфлај“. Иако ју је београдска публилкапублика одмах заволела, изазов да оде у [[Француска|Француску]] био је исувише јак, па Нина Кирсанова [[1926]]. године одлази упут [[Париз|Париза]], у једну од најјачих балетских школа света.<ref name="Политика" />
Потврду свог великог талента Нина добија ангажманом у трупи славне [[Ане Павлов|Ане Павлове]]. Наступа као примабалерина на свим континентима од [[1927]]. до [[1931]]. године, када Павлова умире, а трупа се распушта. Иако је наступала по читавом свету, љубав према [[Београд|Београду]] чини своје, па се Кирсанова враћа у [[Србија|Србију]], где постаје шеф балета, кореограф и редитељ [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]]. Под њеним руководством балет Народног позоришта остварује у Атини своје прво инострано гостовање. У том периоду остварила је 28 кореографија у балетском и оперском репертоару, а као примабалерина остварила је 18 главних улога. Међутим, и поред успеха, одлучује да настави интернационалну каријеру и већ [[1934]]. године ангажована је у Опери де Монте Карло, као шеф балета, кореограф и примабалерина. Ту остаје три сезоне, а потом годину дана проводи у Литванској опери. Други светски рат ју је затекао у Паризу, и она одлучује да се врати у Београд, који је једино сматрала својим домом. Настањује се у улици Риге од Фере, на Дорћолу, где је отворила свој балетски студио и отпочела такође веома успешну каријеру балетског педагога.<ref name="ТОБ" />
