Црква Свете Петке у Станичењу — разлика између измена

'''Црква Св. Петке''' у [[Станичење|Станичењу]] или познатија као црква [[Света Петка|Свете Параскеве]] је најстарија [[црква]] у [[Пиротски управни округ|Пиротском округу]] која је пре била позната под именом црква [[Свети Никола|Светог Николе]]. [[Црква]] 1967.е године постаје [[Списак споменика културе од изузетног значаја|споменик културе од изузетног значаја]].<ref>{{СК-САНУ|Линк=785|Име=Црква Св. Петке у Станичењу}}</ref> Њу је 1972.-е године обишао [[Радивоје Љубинковић]] (1910-1979), научни саветник Археолошког института у [[Београд]]у и касније су од 1974.-е до 1977.-е вођени истраживачки радови на том [[Археолошко налазиште|локалитету]] на основу чега ће уследити конзервирање [[Архитектура|архитектуре]] и [[Фреска|фресака]] 1979.е године. Финалну конзервацију и рестаурацију живописа извршила је у периоду од 1975.-e до 1978.-е године, [[Зденка Живковић]], сликар конзерватор из [[Београд]]а. Налази се у околини [[Пирот]]а, око 10 километара ка западу, у подножју [[Белава|планине Белава]]. Подигнута је на уздигнутој заравни над обалом [[Нишава|Нишаве]], на прилазу селу [[Станичење|Станичење]], недалеко од ушћа [[Темштица|Темштице]]. Иако се налази недалеко од главног пута који води од [[Софија|Софије]] ка [[Ниш]]у, [[Станичење|станичењска]] [[црква]] је дуго остала непозната научној јавности. У фреско-натпису, исписаном на западном [[зид]]у изнад [[Врата|улаза]], забележено је да су Арсеније, Јефимија, Константин и још неки чланови, чија су имена избрисана, сазидали и осликали [[црква|цркву]] 1331-1332. године, у време [[Бугарска|бугарског]] цара [[ованJован Александар|Jovan Асена]] и [[видин]]ског господара [[Белаур]]а. [[Припрата]] са отвореним [[дрво|дрвеним]] [[трем]]ом који је додат и изграђен је у [[XIX век]]у. <ref>[http://www.academia.edu/2002453/Crkva_Svetog_Nikole_u_Stanicenju_The_Church_of_St_Nicholas_in_Stanicenje Црква Светог Николе у Станичењу] ''Уводно разматрање, страна 7-8''</ref>