Шестојануарска диктатура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 11:
Искористивши смрт Стјепана Радића и блокаду рада Народне скупштине, краљ Александар је у краљевској прокламацији објављеној [[6. јануар]]а [[1929]]. објавио да су ''„ти жалосни раздори и догађаји (...) поколебали код Народа веру у корисност те установе“'' те да зато између краља и народа ''„не може и не сме бити више посредника“''. Краљ је укинуо [[Видовдански устав]] и лично преузео законодавну и извршну власт, а за председника Министарског савјета је именовао генерала [[Петар Живковић|Петра Живковића]]. Такође су на неке друге цивилне дужности доведене војне особе, посебно у Хрватској и [[Стара Србија|Старој Србији]]. Народна скупштина је распуштена, забрањен рад свих политичких странака, уведена строга [[цензура]] новина и књига, забрањени сви политички зборови, националне, синдикалне и верске организације, забрањена је употреба националних имена и амблема. Такође је проширен и допуњен [[Закон о заштити државе]] и уведен [[Државни суд за заштиту државе]] при Касационом суду у Београду.
Диктатуром је прокламована идеологија ''„интегралног југословенства“'', а име државе је промијењено [[3. октобар|3. октобра]] [[1929]]. године у Краљевина Југославија. Земља је административно подељена у девет [[бановина]] које нису пратиле историјске границе, са изричитим циљем да се историјске покрајине разбију.
# [[Вардарска бановина]] ([[Скопље]]);
# [[Моравска бановина]] ([[Ниш]]);
Ред 50:
=== Октроисани устав и крај диктатуре ===
Краљ је [[3. септембар|3. септембра]] [[1931]]. године одустао од отворене диктатуре и донео је [[Септембарски устав|Октроисани устав]]. Спроведени су [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1931.|формални парламентарни избори]] на којима се појавила само једна странка, режимска Југословенско радничко-сељачка демократија, касније преименована у [[Југословенска национална странка|Југословенску националну странку]].
Диктатура је имала врло уску социјалну и политичку базу, а економски је била неуспешна.
== Страдали током Шестојануарске диктатуре ==
Ред 173:
== Литература ==
* {{Cite book|last= Петрановић|first= Бранко|authorlink= Бранко Петрановић|coauthors= |title= Историја Југославије, књига I - Краљевина Југославија|year= 1988|url= |publisher= Нолит|location= Београд|id= | ref = harv}}
* {{cite book|last=Tomasevich|first=Jozo|authorlink=Јозо Томашевић|title=War and Revolution in Yugoslavia: 1941 - 1945|url=http://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC|year=2001|publisher=Stanford University Press|isbn=978-0-8047-7924-1|ref=harv}}
[[Категорија:Политика Краљевине Југославије]]
| |||