Далимилова хроника — разлика између измена

Ни у властитој хроници, ни у тадашњем времену се нико није пријавио као аутор овог дела и све до данашњих дана није пошло за руком да се ово дело на задовољавајући начин споји са неким човеком. Анализом информација које су ту назначене у овом делу можемо закључити да се ради о високо образованом човеку тога доба вероватно [[племић]] или из [[свештеник|редова свештенства]] и ако се у најновије време пре сматра да је био пре духовног звања и према најновијим истраживањима се сматра да је Далимил био свештено лице. Био је убеђен о одговорности владара за судбину земље и народа и цени чешке владаре који су се негативно односили према немачком елементу.

У истраживање о аутору је изразито посегла [[чешка]] [[барок]]на историографија, када је са овим делом спојила неког болеславског кановика Далимира Мезиржичског који се наводи у Хајковој хроници као извор (прво као Томаш Пешина из Чехорода, касно се са тиме саглатио и Бохуслав Балбин). Иако данас владају двојбе дали је неко такав уопште постојао остало је ово име као познато и у употреби. Потврду о Далимилу је преузео Геласиус Добнер. Први који је у Далимилово ауторство посумњао био је Франтишек Фаустим Прохазка. Јосеф Јиречек наводио је да је то могао да буде неки јоханитски витез (у том погледу да аутор изјављује да је ратове о краљевство у годинама [[1309]]- [[1310]]. пратио из Мале Стране где се налазила [[црква]] Девице Марије под ланцем и да је потицао из рода Роновца. Јозеф Витјезеслав Шимак је поистоветио аутора Јиндржих Берка Дубеом против чему се томе успротивио Јосеф Беран својим тврђењем да је то могао бити Хавел из Лемберка унук св. Здиславе. Франтишек Михалек Бартош се сагласио да се ради о јоханита али је место његовог становања померио у Младу Болеславу. М. Очадлик идентификовао је Далимила као Јана из Држица. Зденек Кристен је оповргао да би се могло радити о свештенику, а на њега је надовезео Здењек Фијала који наводи да је то био образован племић или пре ниже духовно лице у служби неког племића..<ref> Citace sborníku

У уводу аутор наводи од свих извора које је аутор употребљавао само пет хроника: хронику болеславску, прашку, бржевновску, опатовицку и вишехрадску (к том тексту још додаје и хронику моравску и намачку). Било је учињен ред експеримената који се тежили да идентификују ове изворе али не сви су били једнозначни. Претпоставља се да [[Праг|прашка]] и бржевновска хроника су или два рукописа Космове хронике или два назива за две књиге ове хронике. Опатовицка хроника је најпре тзв, Анали храђиштско- опатовички. Код вишехрадске хронике (такорећи сигурно то није тзв. Кановник вишехрадски кога аутор непосредно није познавао) постоји мишљење да би то могли бити анали који су вођени код вишехрадске цркве ,<ref>Bláhová, 1977, s. 194</ref> Томаш Едел је упозорио да би то могла бити Јарлохова хроника што би потврђивало да је тзв. Далимил ову хронику јако поштовао (Јарлох је заговарао пронемачке ставове) <ref>Edel, s. 135</ref>. Прво наведена болескавска хроника се Далимиру највише допадала и такође је највише од ње полазио што је водило Јосефа Добровског да констатује да је ту било говора о Космовској хроници а касније су се појавили и мишљења да би ту могло да се ради и о непознатом њеном тексту са додатцима ,<ref>Bláhová, s. 194</ref> Едел је био мишљења да се ту радило о лажном ауторитету којим је Далимил желео да подржи контроверзне наводе .<ref>Edel, s. 137–138</ref> Моравска хроника није била идентификована а [[немачка]] би могла бити витешка [[песма]].

Тзв. Далимил полазио је без двоумљења из извора које није нигде наводио што је било у његово доба сасвим уобичајавано. Поред наведених извора ту се ради о усмена предања [[племе]]нских и месних [[историја]]. Даље се чини да је за попис живота [[Свети Вид|Светога Вида]] познавао легенду Oriente iam sole. И Едел је мишљења да је знао [[Јакобус де Ворагине|Вораигнову]] Legendu aureu, која се до данас није сачувала и која је садржала чланке из ових чешких свитака о Св. Виду и Св. Лудмили и Св. Војтеху даље је можда знао хронику о Јиндржиху Хајмбурском и Оту Дуринском.<ref>Edel, s. 133–138</ref>

Кроника садржи 106 пасуса и на почетку се говори о градњи [[Вавилонска кула|вавилонске куле]], следи божија казна о промењеним језицима и разилазку племена у различите делова света, од којих ће настати народи. Следи по хронолочки послаганим деловима чешке историје које почиње у настањењу чешких земаља од стране праоца чеха и о Либучином пророчанству о Пржемислу орачу, историји женског рата и завршава у доба владавине Јана Луцембурског а у години у којој је завршавао постоји и неколико додатних записа најме из [[1315]]. и [[1316]]. које наводно није написао овај аутор.

Разрада појединих догађаја је извршена, карактеристика појединих личности произилази из њихових поступака. Мишљења, савети и критике аутора нису сами себи сврха већ се преплићу са самим радњама. Стваралац је непрестано мислио на читаоца, прича једноставно и употребљава одговарајућа поређења и не избегава народске изразе. Употребљава непосредне [[стих]]ове о променливом броју [[слог]]ова и приближава се тако ка говорној речи. Због ових особина је прва [[Чешка хроника]] постала јако интересантна у свим добима и њен је значај увек актуелан.

[[1892]]. године је хронику на основу кембриџког рукописа издала [[Чешка академија наука]] а [[1920]]. је била преписана у новом језику од стране Вацлава Флајшханса. [[1947]]. је хроника изашла као прозаичка форма у коју ју је превео Милан Маралик. У години [[1977]]. је изашао новочешки препев од стране Марије Блахове. „Кроника такореченог Далимила“ оригинал је превела Марија Крчмова, препевала је поговор а за превод је написала речник старијих имена и израза Хана Врбова Пасека [[2005]]. године. [[2006]]. године била је издата од стране Народне књиге у Прагу копија у боји новонађеног и илуминираног одломка Данимилове хронике на латинском језику.

* Ханушови одломци потичу из прве половине [[14. век]]а и то су два пергаментна дволиста који садрже главе 30- 32. и 39- 42. и били су откривени [[1861]]. године и данас се налазе у Народној библиотеци у [[Праг]]у.

* Храдецки одломци из истог су времена на два пергаментна дволиста и деловима глава 3,8,9 и 10 и чувају се у Библиотеци народног музеја у [[Праг]]у.

* последњи рукопис из 1. половине је сачуван на Кржижовитским и Кламанским одломцима и садржи главе 67, 68, 69, 75, 83, 85, 93, и 94. а налази се у Народном архиву односно Народној библиотеци.

* Кембриџски рукопис је први сачувани рукопис на пергаманту и није комплетан и завршава главом 100 и чува се у Тринити Колеџу у Кембриџу.

* Фрањевачки рукопис је из [[1440]]. године на хартији у Народној библиотеци

* Бечки рукопис је из краја [[14. век]]а и садржи исправке и допуне и сачуван је у Бачкој народној библиотеци.

* Страховски рукопис је сличан Бечком и потиче из 30 и 40 год. 15. века и сачуван је у Страховској споменичкој библиотеци на Страхову

* Оломоуцки одломак садржи делове 10, и 11, главе у библиотеци Народног музеја.

* Лобков рукопис из 1. пол. [[15. век]]а је у Народној библиотеци у [[Праг]]у

* Одломци из минхенске библиотеке из 14. века су сличне Лобковском и Бечком рукопису

* Церонски рукопис представља најшири садржај из године је 1443 и налази се у Моравском земаљском музеју у [[Брно|Брну]].

* Пелцлоу рукопис из [[15. век]]а је у Народној библиотеци у Прагу

* Фустеберски рукопис је из [[15. век]]а и налази се у библиотеци у Крживоклату

* Зебереров рукопис садржи текст Далимиллове хронике који је написаои Јан Пивничка [[1459]]. године и сачуван је у Народној библиотеци у [[Праг]]у.

=== Преводи ===

Дуги део времена је једини помен о преводу Далимилове хронике у латински језик само неочувани рукопис Ремигиус Махата из [[18. век]]а и због тога је налаз [[Париз]]ког одломка средњовековног одломка латинског превода Далимилове хронике пробудио велику пажњу. Дана [[17. март]]а [[2005]]. године на аукцији у [[Париз]]у добила је [[Чешка]] неродна библиотека овај одломак за 339.000 евра. Ту су 24 богато илустроване страна формата приближно [[А5]] и потиче из 13. или 14. година [[14. век]]а.

-{тu kdežto bydlí Rekové,}- (а где живе и Грци,)<br />

-{podle more se usadili}-, (смештени крај мора,)<br />

-{V '''srbském''' jazyku jest země,}- (У српском језику постоји земља,)<br />

-{jiež Charvátci jest jmě.}- (Харватци јој је име,)<br />

-{V tej zemi bieše lech,}- (у њој беше један влах,)<br />

-{jemuž jmě bieše Čech.}- (који се звао Чех.)

== Референце ==