* {{Cite book|last=Cameron|first=Ward |coauthors=Perkins and Whitby |title=The Cambridge Ancient HIstory - Volume XIV. Late Antiquity: Empire and Successors, A.D. 425–600|page=113-114|ref=harv}}.</ref> У раздобљу између 510. и 531. одбијају франачке покушаје продора.
[[Датотека:Reino de los visigodos-sr.svg|мини|десно|Визиготско краљевство почетком 6. века]]
Године [[534]]. формирали су своју државу са седиштем у [[Толедо|Толеду]], која је контролисала највећи део полуострва. Сузбили су продоре [[Византија|Византије]] и [[Свеви|Свева]] и угушили побуне локалног становништва у [[Баскија (историјска територија)|Баскији]] и [[Андалузија|Андалузији]].
О значају Пиренејског полуострва у то доба сведочи и чињеница да су у Толеду одржана [[Толедо#Црквени сабори у Толеду|три црквена концила Запада]] између 396. и 589. године.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/598567/councils-of-Toledo councils of Toledo], ''Encyclopædia Britannica'', приступљено на дан 28. 10. 2013.</ref> Касније су се у Толеду одржавали локални савети, који су имали битан утицај на политику краљевства.
[[Визиготи]] су током два века били [[аријанизам|аријанци]]. Краљ Рекард I попео се на престо [[586]]. године. Годину дана касније одрекао се аријанизма и прешао на [[католицизам]].<ref name="Frassetto2003">{{cite book|author=Michael Frassetto|title=Encyclopedia of Barbarian Europe: Society in Transformation|url=http://books.google.com/books?id=yW-GfElbafQC&pg=PA304|date = 1. 1. 2003.|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-57607-263-9|pages=304|ref=harv}}
