Тучак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 14 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q588964 (translate me)
Autobot (разговор | доприноси)
м cite book; козметичке измене
Ред 1:
{{Друго значење|предмет за уситњавање материјала|[[Аван и тучак]]}}
[[СликаДатотека:Gentianella ciliata a5.jpg|мини|десно|170п|тучак у цвету]]
'''Тучак ({{јез-лат|pistillum}})''' је део [[цвет]]а [[скривеносеменица]], изграђен од једног или више сраслих [[оплодни листић|оплодних листића]] (карпела), у чијој унутрашњости се налази шупљина са [[семени заметак|семеним замецима]]. Функција тучка је да заштити семене заметке од разних спољашњих утицаја, у првом реду исушивања. У цвету, тучак или тучкови (тј. сви оплодни листићи) су организовани у ''женски'' део цвета — '''гинецеум''' ({{јез-лат|gynoeceum}}).<ref name="LZ">-{Glišić, Lj. 1973. Karpele. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd.}-</ref>
 
Ред 6:
 
== Грађа тучка ==
[[СликаДатотека:Shema cveta Fabaceae.JPG|мини|десно|370п|схема цвета махунарке, са означеним деловима тучка]]
Код већине биљака, на тучку се могу разликовати три дела<ref name="LZ"/>:
* жиг ({{јез-лат|stigma}});
* стубић ({{јез-лат|stylus}});
* плодник ({{јез-лат|ovarium, germen}}).
 
'''Жиг''' се налази на врху тучка и често је храпав или лепљив, да би се за њега лако залепила [[полен|поленова зрна]]. На жигу се налази течност са биљним хормонима, која индукују клијање поленових зрна у [[поленова цев|поленову цев]]. Жиг је нарочито развијен код цветова анемофилних биљака<ref name="LZ"/> (које се опрашују ветром, нпр. [[Poaceae|траве]] или [[буква]]).
 
Жиг се наниже сужава у '''стубић''' кроз који пролази поленова цев на путу до плодника. Стубић се код неких цветова може активно савијати и постављати жиг у најповољнији положај за [[опрашивање]]. Ткиво стубића најчешће је омекшало и ослузавело, а служи за исхрану поленових цеви за време њиховог раста ка семеним замецима. Иако од сваке карпеле настаје један стубић, у цветовима са више карпела они могу срастати у један, заједнички стубић. Поједини цветови не поседују стубић, па се жиг у виду траке или шава<ref name="tatic">T-{atić B., Blečić V. 1988. Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd. str. 210—212. ISBN 861700545986-17-00545-9}- </ref> налази директно на плоднику (појава звана ''астилија'').
 
'''Плодник''' је доњи, проширени (надувени) део тучка у коме су смештени семени замеци и у коме се одвија [[оплођење]].
 
== Типови гинецеума/цветова ==
[[СликаДатотека:Ovary position.svg|мини|десно|300п|'''положај плодника у цвету''': -{I}- — натцветан, -{II}- — средцветан, -{III}- — потцветан. -{a}- андрецеум, -{g}- гинецеум, -{p}- круница, -{s}- чашица, -{r}- цветна ложа]]
Према броју оплодних листића који граде цвет разликују се две основне врсте гинецеума (или цветова)<ref name="LZ"/>:
# '''монокарпни''' — који садрже један оплодни листић у оквиру једног тучка; и
# '''поликарпни''' — који садрже више оплодних листића; могу бити:
#: ''апокарпни'', када су изграђени од више несраслих тучкова; и
#: ''ценокарпни'', када су изграђени од сраслих тучкова; они се, у зависности од степена срастања, деле на:
#:: синкарпне,
#:: паракарпне и
#:: лизикарпне гинецеуме.
 
У зависности од положаја плодника према осталим деловима цвета, разликују се:
Ред 37:
 
== Настанак и разиће тучка ==
[[СликаДатотека:ABC-Modell Arabidopsis.svg|мини|десно|200п|'''-{ABC}- модел развића цвета''': -{A, B, C}- — три класе гена; -{Ke}- чашица, -{Kr}- круница, -{St}- андрецеум, -{Fr}- гинецеум]]
Тучак настаје савијањем карпеле, тако да се њени ободи приближавају и уздужно (адаксијално) срастају. Линија срастања обода карпеле назива се '''трбушни (вентрални) шав'''. На супротној страни тучка налази се средњи нерв карпеле, који се назива '''леђни (дорзални) шав'''. Приликом савијања, [[Лист#Епидермис|епидермис]] лица [[лист]]а (карпеле) се налази на унутрашњој, а епидерм наличја на спољашњој страни тучка.<ref name="LZ"/>
 
Ред 48:
== Извори ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
 
== Спољашње везе ==
Линија 56 ⟶ 58:
* [http://nsdl.lon-capa.org/res/msu/botonl/b_online/ge02/16.gif схема еволуционих односа основних типова гинецеума]
* -{Gasser C.S. & Robinson-Beers K. 1993. Pistil Development. ''The Plant Cell'' 5: 1231-1239}- [http://www.plantcell.org/cgi/reprint/5/10/1231.pdf потпун текст рада]
 
[[Категорија:Цвет]]
[[Категорија:Скривеносеменице]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тучак